U živom pesku

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić svojim odlaskom iz zemlje u trenutku kada su državni organi pokrenuli akciju za utvrđivanje pravog stanja stvari u ovom sportu, praktično je blokirao rad fudbalske organizacije. Takvom njegovom potezu išao je na ruku i Statut FSS u kome stoji da niko osim predsednika, odnosno bez njegovog dopuštenja, ne može da zakaže Skupštinu Saveza, dakle, da povuče bilo koji značajan potez. Celokupnom zamešateljstvu predsednik FSS dodatno je doprineo kontradiktornim porukama saradnicima da je „na usavršavanju”, potom „na skijanju”, najzad „na lečenju”, itd. Nije, naglašavamo, sporno njegovo pravo da bude na usavršavanju, lečenju, najzad, može da uzme i godišnji odmor, ako hoće. To je njegovo pravo, ljudski je i razumljivo. Nije, međutim, razumljivo što javnost, kao ni njegovi najbliži saradnici, ne zna šta je od toga istina, što baca loše svetlo na njega kao prvog čoveka FSS, ali i na organizaciju u celini. Ona, umesto da se bavi problemima, preko svojih „dočelnika” zasipa medije zbunjujućim izjavama. Zar najnovija, potpredsednika Tomislava Karadžića na koga je Terzića preneo svoja ovlašćenja, data izveštaču našeg lista - da ga ne pita kada će se Zvezdan Terzić vratiti u zemlju jer nema odgovor - ne govori dovoljno sama za sebe.

Svemu ovome dodatno zamešateljstvo daje i inicijativa da se sednica Izvršnog odbora održi 13. marta, ali u Kosovskoj Mitrovici, dakle na Kosovu i Metohiji. I laicima je jasno da je to još jedan pokušaj bacanja prašine u oči javnosti. Skrivanje iza, u ovom trenutku probitačnog političko-patriotskog paravana, samo još više pokazuje da u ovom trenutku u FSS nema, tzv. političke volje da se sva otvorena pitanja stave na sto i da se o njima otvoreno razgovara.

A njih, bogami, ima podosta. Od javnih izjava nekih fudbalskih poslenika o nameštanju rezultata pojedinih utakmica, ulaska ljudi sa kriminalnim dosijeima u fudbalske klubove, pritisaka na sudije, kupoprodaje igrača, ogromnog broja raznoraznih „menadžera” koji vršljaju po klubovima i u fudbalskoj organizaciji... Akcija državnih organa da podrobnije zavire u događanja u našem fudbalu hapšenjem nekadašnjih čelnika Crvene zvezde, legendi našeg sporta Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića kao i dugogodišnjeg fudbalskog radnika Miodraga Marinkovića, kao da je paralisala ljude u FSS. Umesto da tu akciju, doduše veoma problematično započetu ponižavajućim činom javnog hapšenja, aktivno podrže i zajednički krenu u sređivanje stanja, oni oklevanjem propuštaju priliku i kao da stavljaju do znanja da, ili ne žele, ili nemaju dovoljno snage da se uhvate u koštac sa problemima.

Jer, šta sada, kada je predsednik Terzić preneo predsednička ovlašćenja na potpredsednika Karadžića, sprečava bilo kog u Savezu da dela. Najmanje što se može učiniti je zakazivanje vanredne Skupštine. To se od novog prvog čoveka očekuje i on mora da bude svestan sopstvene odgovornosti kada se prihvatio uloge koju mu je predsednik poverio.

Bilo kakav nastavak priče o tome da li će se i kada Terzić vratiti, samo je zamajavanje javnosti, dublje upadanje u živi pesak problema i gubljenje kredibiliteta, kako pojedinaca tako i organizacije u celini. A to tako često prozivana fudbalska mafija doživljava kao signal da nastavi sa delovanjem, čija je prva i najveća žrtva upravo naš fudbal.