Привреди потребнија стабилност од избора

Ванредни парламентарни избори су могућа опција, али још није донета коначна одлука, изјавио је прекјуче премијер Србије Александар Вучић. Сигуран је да, уз редовне локалне изборе, републички не би били додатни трошак. Ипак, није сигуран да ли ће то да учини само због једне дилеме: „Да ли би нас на било који начин то могло да заустави 15 или месец дана у нашим економским реформама”.

Међу економистима и привредницима, саговорницима „Политике”, преовлађује став да би премијер требало да одустане од ванредних парламентарних избора. Баш зато што су сигурни да би ванредно бирање новог, а у ствари истог, парламента и формирање можда мало другачије владе успорило започете реформе.

И то много, много дуже од 15 или месец дана.

– Ванредни парламентарни избори би успорили започете реформе најмање три-четири месеца – сматра професор београдског Економског факултета Милојко Арсић, који је и уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке. – Нарочито оних непопуларних, као што су отпуштање вишкова из јавног сектора и реструктурирање јавних предузећа. Ванредни избори би имали смисла када бисмо били сигурни да бисмо добили ефикаснију владу. А то је мало вероватно. Добили бисмо сличну садашњој, са истим премијером и већином министара. Само што би имала за две године дужи мандат од постојеће и то је кључни политички мотив за расписивање ванредних парламентарних избора.

Иван Николић, уредник „Макроекономских анализа и трендова” Економског института такође сматра да нас искуство учи да избори, по правилу, успоравају започето.

– У овом случају штета од ванредних избора може бити мања баш због тога што нова влада не би била много другачија од садашње – каже Николић. Промена садашњег састава Вучићевог кабинета можда би донела боље резултате у неким другим секторима, јер су најбољи постигнути у економији. Заустављена је рецесија, одличан је и резултат у смањивању дефицита, што је добра основа за већи економски раст и стандард грађана у наредним годинама.

Драгољуб Вукадиновић, председник горњомилановачке компаније „Металац” је, без дилеме, против ванредних избора.

– Избори су увек кочили реформске процесе, а свако успоравање би било штетно за привреду. Избори би сигурно одложили завршетак приватизације, промене у јавном сектору и сређивање јавних предузећа. Три-четири месеца пре и после избора обично се ништа не ради. Троше се време и енергија на причу о изборима, уместо да се раде праве ствари.

Премијер је изјавио да уколико договор са кинеском компанијом ХБИС у вези са „Железаром Смедерево” буде закључен у мају, раст БДП-а у овој години могао би да буде чак 2,5 одсто, а у 2017. више од четири одсто. Вукадиновић не верује да је могућ толики привредни раст. „Нема ко да га направи”, каже он.

– Железара није решена, а не иде јој наруку ни кретање цене челика, као што ни Бору цена бакра не омогућава да допринесе жељеном расту. Ванредни избори би нам у свему одмогли – додаје Вукадиновић.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србији, већ види почетак предизборне кампање.

– Најава избора већ прави проблеме – каже Атанацковић. – Не знам чему ванредни избори кад не би донели ништа ново. Парламентарна већина је стабилна, изашли смо из рецесије, отварањем првих поглавља приближавамо се Европској унији... Ако се привреда пита, избори јој нису потребни. Доста је урађено у економији, али мора још много да се ради да би привреда дошла до даха. Треба да мењамо државу, институције, није довољно само да доносимо законе, него и да их спроводимо. Закон још од 2011. обавезује градове и општине да не наплаћују скупље комуналне услуге грађанима, али тај закон у Србији поштују само две општине. 

Уместо ванредних избора, који сигурно коштају, Атанацковић је за промене које не коштају, а доносе корист.