Због пада „Твитера” бес калили на „Фејсбуку”

Корисници „Твитера” којима је одлазак на ову друштвену мрежу један од првих јутарњих ритуала јуче су уместо уобичајеног призора на екрану затекли обавештење да сајт због техничких проблема не ради. „Помрачење”, једно од дужих за 10 година постојања, трајало је најмање сат времена, до девет ујутру по средњоевропском времену, а понегде и дуже, скоро до поднева. Многи су нервозу због немогућности да „цвркућу” у 140 карактера поделили с познаницима на другим друштвеним мрежама, углавном на „Фејсбуку” и „Инстаграму”.

Челници компаније објавили су на свом профилу саопштење да је дошло до техничких проблема, али корисници то нису могли да виде јер мрежа није радила. Онда су ускочили добри стари традиционални медији – „Твитер” је послао имејл „Гардијану” са истоветним саопштењем.

У раним данима сајта за мини-поруке искакања су била релативно честа, уз поруку да су „премашени капацитети” и симпатичан цртеж насуканог кита кога птичице спасавају. Посебно су били критични велики догађаји, па се десило да је „Твитер” пао на првом већем тесту какав је био говор Стива Џобса у Сан Франциску 2008. године.

Међутим, архитектура сервиса је била таква да није могла да се прилагоди растућем броју корисника простим додавањем сервера. Да би могао да „обради” 300 милиона активних корисника који дневно избаце пола милијарде твитова, „Твитер” је зидао нову инфраструктуру по узору на „Гугл”. Реч је о мрежи дата-центара који имају огромну рачунарску снагу, пише портал „Вајерд”.

„Твитер” прикупља и анализира податке софтверским системом који се базира на алатима развијеним у „Гуглу”. Стручњаци у инжењерском тиму прилагођавају сервере за дата-центре „Твитера”. Они не праве индивидуалне чипове, већ стварају системе од постојећих делова, избегавајући традиционална готова решења „Дела”, „Ај-Би-Ема” или „Хјулит Пакарда”, која су скупа, троше превише струје и имају непотребне делове. Онда „Твитер” склапа уговоре са произвођачима, углавном у Азији, који их праве.

По узору на „Гугл” то раде и друге компаније. Када је „Фејсбук” дизајнирао сопствене сервере, поделио је дизајн са светом, што је направило пометњу на тржишту. Али и такве специјално прилагођене скаламерије знају да закажу, о чему сведоче учестали падови система.

„Фејсбук” је прошлог септембра за само 11 дана у три наврата био недоступан. „Твитер” је 2012. два сата био у паду због проблема у дата-центрима.

„Фејсбук” и „Твитер” критична инфраструктура

Директива ЕУ о информационом друштву требало би да поред банака и електрана обухвати и претраживаче, друштвене мреже и „клауд” сервисе као критичну инфраструктуру интернета. То је став Европске комисије, док је Европски парламент дуго био против тога да за „Гугл”, „Фејсбук”, „Твитер” и „Амазон” важе иста правила као за секторе енергетике, саобраћаја и финансија.

Дигитални сервиси су ипак укључени у директиву која треба ускоро да буде ратификована, али правила за примену мера ИТ безбедности и пријављивање сајбер-напада за њих ће бити блажа него за сегменте који се сматрају критичном инфраструктуром.