Zbog pada „Tvitera” bes kalili na „Fejsbuku”

Korisnici „Tvitera” kojima je odlazak na ovu društvenu mrežu jedan od prvih jutarnjih rituala juče su umesto uobičajenog prizora na ekranu zatekli obaveštenje da sajt zbog tehničkih problema ne radi. „Pomračenje”, jedno od dužih za 10 godina postojanja, trajalo je najmanje sat vremena, do devet ujutru po srednjoevropskom vremenu, a ponegde i duže, skoro do podneva. Mnogi su nervozu zbog nemogućnosti da „cvrkuću” u 140 karaktera podelili s poznanicima na drugim društvenim mrežama, uglavnom na „Fejsbuku” i „Instagramu”.

Čelnici kompanije objavili su na svom profilu saopštenje da je došlo do tehničkih problema, ali korisnici to nisu mogli da vide jer mreža nije radila. Onda su uskočili dobri stari tradicionalni mediji – „Tviter” je poslao imejl „Gardijanu” sa istovetnim saopštenjem.

U ranim danima sajta za mini-poruke iskakanja su bila relativno česta, uz poruku da su „premašeni kapaciteti” i simpatičan crtež nasukanog kita koga ptičice spasavaju. Posebno su bili kritični veliki događaji, pa se desilo da je „Tviter” pao na prvom većem testu kakav je bio govor Stiva Džobsa u San Francisku 2008. godine.

Međutim, arhitektura servisa je bila takva da nije mogla da se prilagodi rastućem broju korisnika prostim dodavanjem servera. Da bi mogao da „obradi” 300 miliona aktivnih korisnika koji dnevno izbace pola milijarde tvitova, „Tviter” je zidao novu infrastrukturu po uzoru na „Gugl”. Reč je o mreži data-centara koji imaju ogromnu računarsku snagu, piše portal „Vajerd”.

„Tviter” prikuplja i analizira podatke softverskim sistemom koji se bazira na alatima razvijenim u „Guglu”. Stručnjaci u inženjerskom timu prilagođavaju servere za data-centre „Tvitera”. Oni ne prave individualne čipove, već stvaraju sisteme od postojećih delova, izbegavajući tradicionalna gotova rešenja „Dela”, „Aj-Bi-Ema” ili „Hjulit Pakarda”, koja su skupa, troše previše struje i imaju nepotrebne delove. Onda „Tviter” sklapa ugovore sa proizvođačima, uglavnom u Aziji, koji ih prave.

Po uzoru na „Gugl” to rade i druge kompanije. Kada je „Fejsbuk” dizajnirao sopstvene servere, podelio je dizajn sa svetom, što je napravilo pometnju na tržištu. Ali i takve specijalno prilagođene skalamerije znaju da zakažu, o čemu svedoče učestali padovi sistema.

„Fejsbuk” je prošlog septembra za samo 11 dana u tri navrata bio nedostupan. „Tviter” je 2012. dva sata bio u padu zbog problema u data-centrima.

„Fejsbuk” i „Tviter” kritična infrastruktura

Direktiva EU o informacionom društvu trebalo bi da pored banaka i elektrana obuhvati i pretraživače, društvene mreže i „klaud” servise kao kritičnu infrastrukturu interneta. To je stav Evropske komisije, dok je Evropski parlament dugo bio protiv toga da za „Gugl”, „Fejsbuk”, „Tviter” i „Amazon” važe ista pravila kao za sektore energetike, saobraćaja i finansija.

Digitalni servisi su ipak uključeni u direktivu koja treba uskoro da bude ratifikovana, ali pravila za primenu mera IT bezbednosti i prijavljivanje sajber-napada za njih će biti blaža nego za segmente koji se smatraju kritičnom infrastrukturom.