С наногвицом на посао, свадбе и сахране

Зрењанин – Један Зрењанинац морао је прошле године да тражи дозволу да се удаљи на шест сати од куће како би присуствовао свадби своје ћерке, пошто је у кућном затвору издржавао казну на коју је осуђен. Уместо у затвору осуђена лица казну данас могу да одслуже код куће, и да им се уместо новчане казне изрекне казна рада у јавном интересу, а таква пракса је уведена после доношења Закона о извршењу ванзаводских санкција. Примену закона на подручју средњег и северног Баната спроводи Окружни затвор у Зрењанину, а у граду је за те намене отворена и посебна канцеларија.

Док се она кадровски не попуни, посао повереника обављају запослени у Окружном затвору, чији управник Љиљана Бранковић каже да се тек сада види да је реч о великом послу.

– Наша установа покрива подручје од укупно 5.585 квадратних километара. То је велики простор, нарочито када се узме у обзир да канцеларија треба да врши надзор на целом подручју, и да повереници морају, кад то затреба, да стигну до осуђеника који потенцијално може да буде у сваком од најудаљенијих села. Ипак, већ годину-две од увођења ове праксе виде се њене велике предности – каже управница Бранковић, наглашавајући да није реч само о решењу проблема пребукираности наших затвора, већ и чињеници да прекршиоци закона могу да буду од изузетне користи.

Психолог Милана Јованов и дефектолог Дина Стојковић, које се сада у зрењанинској установи баве и повереничким пословима у овој области, објашњавају да има низ начина извршења санкција, а да се оне не одвијају под затворским кровом. Те мере се могу изрицати кроз забрану напуштања стана, забрану прилажења неким лицима. Може се изрицати и казна затвора у просторијама у којима осуђени станује, с тим да се може одредити и електронски надзор уз помоћ „наногвице”. Осуђени може бити кажњен и радом у јавном интересу, а могу му бити изречене и друге мере надзора и друге такозване алтернативне санкције. Такве санкције примењују се према онима који су починили блажа дела и прекршаје и оне су у свету већ дуга пракса и показале су низ позитивних ефеката.

Службенице зрењанинског Окружног затвора истичу да се на овај начин избегава „криминална инфекција”, којом су младе особе изложене током боравка у затворским условима. Осуђеници остају у породици која је изложена мањим стресовима него када неки члан оде у затвор, као што они нису изложени стигматизацији коју после боравака у затвору носе цео живот. Да се не говори о томе колика је предност кад се оном ко је осуђен на кућни затвор и има електронски надзор омогући да редовно одлази на посао и зарађује за себе и породицу. На тај начин осуђеник не само да није на терету државе већ привређује и за њу је користан.

Треба ипак времена и простора да се неке мере и прописи примењују. За казну од 5.000 динара осуђени треба да ради 40 сати. Када дође време да се изврши казна грађани се често не одазову. Ваљда мисле да ће неко то да заборави. Али није тако. Након другог неодазивања извештава се суд и казне се преиначују. Повериоци скрећу пажњу да се код последњег позивања на 300 позива за рад одазвало свега десетак.

Већ на почетку увођења ове праксе испливале су разне могућности ангажовања осуђених лица на друштвено корисним пословима. Затвор је већ склопио уговоре с више јавних предузећа у граду, а Зрењанинци су се понадали да би сада њихов град могао бити чистији. Издржавање казне ван затвора не значи да осуђеници имају потпуну слободу. Они су под контролом 24 часа дневно. Кретање изван дозвољених рута је строго забрањено и за њега су потребне посебне дозволе.