О „Обећаној земљи”

Више од деведесет година живим у Србији. Био сам њен припадник у свим њеним фазама, од периода Краљевине Југославије до данашње Републике Србије. Када се осврнем на тај крњи век, живим у уверењу да сам га провео нормално и задовољно без обзира на то у којој форми је држава носила име. Од првих основачких дана, од прве ђачке књижице, првог срицања „Политикине” „Сили симфоније”, па преко гимназијских и студентских дана, увек сам осећао своју државу негде око мене, осећао ред и рад и био задовољан својим развојем, у уверењу да својим знањем доприносим угледу своје земље.

Има врло различитих држава – од оних које се мирно и умешно развијају и напредују, али има још више оних које би да отму од другога, кроз мале ексцесе до империјалних ратова. И ту је корен перманентних сукоба и светске политике. Србија је мала земља и не посеже за туђим двориштима. Али известан број агресивних држава насрћу на мале и немоћне ради пљачке њихових добара.

Неискрени, лажни и перфидни непрестано инсистирају на сатанизацији Србије. Србија је мала историјска земља, ни од кога не тражи ништа, нема никаквих претензија према суседима, па и такву је деценијама не остављају на миру. Сатанизација је процес који траје по формули: прво сатанизовати најугледније личности једне земље, а затим сатанизовати целу земљу, изазивати разне провокације и на крају све припремити за барут и авионе.

И мала Србија је издржала разорне размере сатанизације, и велики део агресорског репертоара био је сручен на нашу земљу. Наставља се у мекој форми и дан-данас, упркос томе што многи из тог другог света хвале Србију да је кооперативна и да рачунају на њу. Наивни, замислите се над овим похвалама! Уместо, како је ред у целом свету, да се похвале славе на било који начин. Код нас то није тако.

У помоћ је дошла и карикатура. Уобичајено је да се она користи да исмеје неке непримерене ствари, да буде шаљива, довитљива, сатирична, ругалица, предмет злоупотребе, али и оруђе сатанских циљева. Сетимо се карикатуре Алаха која је својом провокацијом подигла цео свет на ноге. Из нашег новијег искуства знамо шта значи сатанизација данас. Пакао, санкције, сузе, избеглице, отимачину, прогоне, потирање људскости и смисла живота.

Нажалост, сатанизација наше земље непрекидно још увек траје, упркос лицемерним изјавама да се „одмакла од тридесетог места”. То што санкције долазе од агресивних земаља и њихових гласноговорника природна је ствар, али је неприродно да у тој истој сатанизацији учествују и наши суграђани који као да се такмиче са странцима ко ће да планира више зла нашој земљи.

Разлог да напишем овај текст о сатанизацији Србије јесте напор како да те агресивне процесе зауставимо. У новогодишњем броју „Политике” добили смо карикатуру – честитку под насловом „Обећана земља“ у којој се на најперфиднији начин понижава Србија. Овом карикатуром нас уверавају да Србију и њену будућност граде карикиране личности које стоје окупљене око великог српског грба. Ту су поређане разне сподобе које почињу од једне личности са фантомком и капуљачом на глави, па се поред ње ређају личности са ланцима, са секиром и чекићем уз које стоје још и џепароши и коцкари са три куглице, стоји једна карикатура свештеника и, да буде још мало више притиска, ту је за сваки случај присутан и један тенк.

Сви одреда су моји суграђани, сународници, никог од таквих не знам, то је неки други инфернални свет са гаргујским физиономијама који нам шаљу циничну честитку Обећана земља.

Генијални и ненадмашни карикатуриста „Политике“ Пјер и његов наследник Кушанић преврнули би се у гробу када би видели овај текст. А он је написан с намером да је и у најмањим стварима које се подмећу Србији потребно добро отворити очи и учинити онолико колико се може да се пресече пут сатанизму. Ко ће други него ми чије се коже то тиче.

Сатанизација је ђаволски старт за све недаће које смо доживели у новијој историји, али истовремено и перманентна претња да она може ићи још даље и дубље негирајући успостављене цивилизацијске односе међу народима.

Архитекта