Србин међу 30 најутицајнијих Европљана млађих од 30 година

Да је Дејан Бојанић на месту председника или премијера Србије, своју политичку моћ уложио би на поправљање система образовања. Тешко му је кад види лоше услове у школама, што учитељи имају мале плате, што је високо образовање постало привилегија богатих који могу да плате школарине, а најтеже што је, како каже, срозан углед школства. Овог двадесетпетогодишњака, апсолвента на београдском Економском факултету, амерички магазин „Форбс” уврстио је на листу 30 најутицајнијих Европљана млађих од 30 година за област политике. Такав избор за Европу овај угледни часопис направио је први пут, а на основу мишљења уредника и истакнутих професора. Како се наводи, Бојанић од 2012. године сарађује са генералним секретаром Уједињених нација Бан Кимуном као један од 15 младих учесника иницијативе „Глобална образовна кампања”. Члан је, такође, и управног одбора Европског омладинског форума, организације која заступа интересе младих у међународним институцијама.

Вест о овом избору затекла га је у Стокхолму где од 2014. године ради као координатор међународних односа за нордијски регион у организацији „Спасимо децу” (Save the Children). За наш лист каже да се већ од основне школе, коју је као и гимназију завршио у родној Белој Цркви, заинтересовао за друштвена дешавања и за политику иако се нико у његовој породици тиме не бави.

– Одрастао сам мислећи да су ствари добре само онолико колико их сам направим добрим. У основној школи сам видео напредак у томе да организујем дечији радио и фотографску секцију, у средњој у усвајању закона о младима и у бољем закону о образовању, а сада у стварању квалитетних услова за децу и младе кроз на пример успешну реализацију циљева одрживог развоја УН-а – наводи Бојанић.

Иако млад, до сада већ има доста богато искуство у раду различитих школских и омладинских организација, као што су уније средњошколаца Србије и Европе, а сада Европског форума младих. Најпоноснији је на сарадњу са првим човеком УН у кампањи чији је циљ право на квалитетно образовање.  

На питање ког политичара цени и на којег би могао да се угледа, истиче шведског дипломату Јана Елијасона, заменика генералног секретара УН.

– Углавном срећем дипломате, директоре агенција и програма УН-а, представнике невладиних организација. Они се политиком баве као заговорници поштовања људских права. Према мени се као двадесетпетогодишњаку често односе заштитнички и снисходљиво, али ценим тек оне који се не постављају као надмоћнији. На крају крајева, као грађани ми смо послодавци политичарима и обезбеђујемо њихове плате – додаје наш саговорник чији је циљ да убудуће настави да се бави друштвеним променама и развојем у оквиру неке институције, међународне агенције или утицајне организације.