Попуњена кућа за бескућнике

Суботица – Са првим температурама око нуле и испод ње, у Суботици почиње да ради склониште за бескућнике. Први пут је отворено пре пет година, а бригу о људима који немају кров над главом у најтежим месецима у години преузели су заједно град, Црвени крст, Центар за социјални рад и „Каритас Суботица”, хуманитарна организација Католичке цркве.

Ове године, спас од хладноће и глади потражило је чак двадесет петоро Суботичана, што је и изненадило људе који брину о овом склоништу. Габор Риц, координатор „Каритаса Суботица”, каже за „Политику” да први пут у овом прихватилишту имају и троје младих са око 20 година, и први пут су овде и четири жене.

– Претходних година долазило је до двадесетак корисника, али ове године тај број је мимо наших очекивања већи. Мислили смо да су неки наши уобичајени корисници остали код хранитеља или да су се снашли на други начин, али то није био случај. Ово је и максималан број људи које може да прими склониште – објашњава Риц.

Склониште за бескућнике смештено је у кући „Каритаса Суботица” у предграђу, која иначе служи као њихов клуб за старије. Црвени крст је обезбедио кревете на склапање, ћебад и храну, било да је реч о куваном оброку или конзервама, док град сноси трошкове функционисања овог склоништа. Повремено кориснике прегледају и лекари из Дома здравља и исписују лекове које набавља Црвени крст или им, уколико има потребе, издају упут за одлазак код специјалисте.

Већину корисника овог склоништа познају људи који се баве социјалним или хуманитарним радом. Они често долазе и у клуб „Каритаса” који је током читаве године петком за њих отворен и где могу да се окупају, оперу и осуше веш.

– У склониште може да дође свако ко добије упут од Центра за социјални рад пошто они имају евиденцију о томе које су особе у стању потребе и та организација добро функционише – објашњава нам Риц. Он каже да се под појмом бескућник не сматрају само особе које немају свој кров над главом, већ и оне који имају неко неусловно склониште, без основних услова за живот у зимском периоду.

Град и његове хуманитарне организације удружиле су се да помогну људима који су током зиме егзистенцијално угрожени, али склонити их на топло и суво је тек један аспект бриге о њима. Сви остали иду много теже. Габор Риц каже да су сви они са много проблема, са животним навикама које не доприносе њиховом бољитку и да све то понекад ствара веома напете односе у склоништу.

– По правилу, то су особе које су асоцијалне, које око себе немају мрежу социјалних односа у виду пријатеља и породице која би им помогла и „придржала” их у свакодневном животу. Уколико су неки од њих и имали посао, одавно су га изгубили, један већи број међу њима су зависници од алкохола, понекад су присутни и наркотици и наравно у таквим ситуацијама нису ретке и међусобне свађе и сукоби који се решавају у сарадњи са полицијом – каже Риц.