Тањирасти еонијум

Aeonium tabuliforme – oву врсту стручњаци сматрају најзанимљивијом између свих еонијума. Лисне розете без стабла равне су попут тањира. Због тога много боље успева у плиткој посуди него у цветном лончићу. Тањирасти еонијум потиче са Канарских острва. По каменитим обронцима и у пукотинама стена расте у великом броју. Лисна розета му је равна попут тањира. Меснати, један преко другог чврсто приљубљени, листићи обликују леп, правилан узорак са наглашеним спољним рубом, заврнутим попут трепавица. После годину или две из средине биљке израстају цветне стабљике, дужине око пола метра, и бујно се гранају. Цветови светложуте боје се појављују у јулу–августу. Након цветања биљка, нажалост, вене, али лисним резницама или сетвом семена могу се узгајити нове биљке.

Сви еонијуми воле директно сунце, па ипак припазите да не буду у близини прегрејаних стаклених површина, окренутих на југ. Зато је у поподневним сатима лагано  засенчите. Лети биљку изнесите на отворено, али свакако наткривено место, заштићено од кише. Презимљава на температури од 10 до 12 степени Целзијуса. Ову је врсту еонијума најбоље заливати у подложак јер, како се врло често вода задржава на густо положеном лишћу, постоји велика опасност од труљења. Сву воду која остане након 15 минута по заливању излијте из подлошка. У пролеће и јесен прихрањујте је сваке друге недеље.

Иако нису све бромелије прикладне за држање у соби, ова се сиволисна ехмеја (Aechmea fasciata) може препоручити. То је изразито декоративна биљка, која дивно цвета. Из листова структуре левка штрчи ружичасти цвет. Ова бромелија нарочито је погодна за топле собе јер добро подноси суви ваздух.

Цвета само једном, али ради декоративних листова још дуго времена затим остаје лепа. Након цветања, развијају се млади избоји на подножју биљке. Када достигну дужину од петнаестак сантиметара, изваде се опрезно заједно с корењем и самостално се даље узгајају. Пресађујемо их у смесу једнаких делова сфагнума (мочварне маховине), уситњеног корена папрати и добро прегореле земље од буковог лишћа. Није пожељно користити обичну земљу за цвеће. На дно посуде послажу се каменчићи или сличан материјал ради дренаже тј. сепарације влаге.

Ехмеја подноси високу температуру, али ипак је морамо заштитити од директног деловања сунца. Препоручује се једанпут недељно ђубрење мањом количином уобичајеног ђубрива за цвеће. Ехмеја не подноси промају, а зими је треба држати сувом и не ђубрити. Воли свакодневно прскање листова млаком водом.