Још један степеник до трона...
Данас, у „Комбанк арени”, у финалу Европског првенства за ватерполисте: Србија – Црна Гора (17,45 ч). – Трећи пут о најбољем на Старом континенту одлучиваће окршај између наших и црногорских ватерполиста, који су уласком у финале обезбедили учешће на Олимпијским играма. – У овом веку у Европи и даље тријумфује „југословенска школа”
(Фото В. Марковић)
Субота, 23.01.2016. у 00:01
Иван Цветковић
Првак Европе за ватерполисте биће Србија или Црна Гора. Одлука пада данас (17,45 ч) у Београду.
Без обзира ко победи биће то још један тријумф „југословенске школе” ватерпола. У овом веку су прваци Старог континента биле само репрезентације из бивше Југославије. У Будимпешти 2001. и Крању 2003. била је то екипа састављена од играча из Србије и Црне Горе. У Београду 2006. први пут је самостална Србија постала шампион. Црна Гора, која је нешто пре тога иступила из заједничке државе, није имала право да учествује, али је већ на следећем Европском првенству, у Малаги (Шпанија) 2008, освојила злато. У Загребу 2010. је победила Хрватска, а у Ајндховену 2012. и Будимпешти 2014. поново је Србија покорила Европу.
Данас у „Комбанк арени” Србија и Црна Гора ће трећи пут у међусобном двобоју да реше ко је најбољи у Европи. У Малаги је било 6:5 за Црногорце, а у Ајндховену 9:8 за Србију. Био је то њихов други дуел на том шампионату. У групи, у сусрету који није имао такмичарски значај (Србија је обезбедила прво место), Црна Гора је победила с 11:7.
Претпрошле године, на Маргит сигету, у главном граду Мађарске, наша репрезентација је практично изгубљену утакмицу у полуфиналу преокренула у своју корист (10:9).
На светским првенствима наше репрезентације се нису среле 2009. у Риму (наши су освојили злато, а Црна Гора је испала у осмини финала), а ни 2011. у Шангају (Србија је ушла у финале, а Црна Гора је испала у четвртфиналу). У Барселони 2013. сусрели смо се у четвртфиналу и опет је разлика била један гол (9:8). Црногорци су догурали до финала, а наши су завршили на седмом месту. У Казању прошлог лета на отварању шампионата победили смо Црну Гору с 11:8. Као победници у групи ушли смо у четвртфинале, где су Црногорци испали од Хрвата.
На Олимпијским играма Србија и Црна Гора су се три пута састале. Два пута у борби за бронзу – 2008. у Пекингу (6:4), и 2012. у Лондону (12:11) – и оба пута је медаља припала Србији. У престоници Велике Британије играле су и у групи, а тај меч је завршен без победника (11:11).
Овде, у Београду, наша репрезентација је у финале ушла без пораза. Савладала је Хрватску (13:6), Малту (20:2), Француску (16:8), у осмини финала Словачку (10:5), у четвртфиналу Русију (15.5) и у полуфиналу Грчку (13:7).
Црна Гора је у групи победила Холандију (13:6), против Шпаније играла нерешено (8:8) и била боља од Словачке (15:6). У осмини финала је избацила Француску (11:6), у четвртфиналу Италију (10:7) и синоћ, у полуфиналу, Мађарску (8:5).
– Црна Гора је доста добила на самопоуздању победом против Италије, која је до тада играла врло успешно, – сматра Стефан Митровић. – Полуфинале је и за Црногорце и за Мађаре имало додатни значај, јер је победник обезбеђивао место на Олимпијским играма. Ми смо против Грка дали све од себе да стигнемо у финале. Сви смо били на нивоу и приказали можда најбољу игру на овом турниру. За сваког противника треба различита поставка игре. Пласманом у финале продужили смо континуитет освајања медаља. Само нас оне спасавају. Али, то су тешке теме. Хвала публици што долази у овако великом броју да нас подржи и доводи децу. Дај боже да се после овог шампионата широм Србије она упишу у неки ватерполо клуб.
Душан Мандић између полуфинала с Грчком и финала с Црном Гором овако размишља:
– Само финале, с ким год да се игра, по себи је неизвесно, па позивам публику да нам буде играч више. Наше је да гледамо само себе и докле год је тако, док се држимо нашег договора, неће бити проблема. Верујем у ову екипу, све су то шампионио и сви имамо главу и менталну снагу да издржимо и тријумфујемо. Против Грка смо играли један за другога и кад један другоме чувамо леђа не може нам нико ништа. Позивам публику да нам буде играч више.
Милан Алексић је задивио још 2009. када је био јунак нашег тријумфа на Светском првенству:
– У полуфиналу смо одиграли фантастично у одбрани, поготово с играчем мање. Одиграли смо на вишем нивоу него до тада. Сада, у финалу треба још боље од тога. То сигурно можемо. Остао нам је само још један степеник...
Још један степеник до трона. А онда, како год да се заврши ово Европско првенство, следи животни изазов ове генерације – олимпијско злато, једино које њој и самосталној Србији недостаје.
Подели ову вест
Коментари13
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
