Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Документи међу корицама 130 књига

Објављивање докумената крајњи је домет рада једног архива, тиме су заокружени сви стручни послови на сређивању и обради архивских фондова, каже директор архива Миладин Милошевић поводом управо обележеног 66. рођендана ове институције
Документи међу корицама 130 књига
Миладин Милошевић (Фото Танјуг)

Прошлог четвртка, 21. јануара, Архив Југославије (АЈ) обележио је радно 66 година постојања – представљена су издања објављена током 2015, о којима су говорили наши угледни историчари, сарадници АЈ, професори историје на Филозофском факултету Љубодраг Димић, Мира Радојевић и Милан Ристовић, као и директор АЈ Миладин Милошевић.

После свечаности упитали смо домаћина, господина Милошевића, зашто су се одлучили да рођендан обележе на овај, помало неуобичајен начин?– У оквиру своје законом прописане делатности АЈ ради и на објављивању архивских докумената, историјских извора првог реда, а публиковање докумената сматра се у архивској струци за крајњи домет рада једног архива. То значи да су у стручном погледу заокружени сви послови на сређивању и обради архивских фондова из којих се документа објављују, каже Милошевић.

– Ову праксу архив је започео 1981. када је уз учешће наших угледних историчара, научних радника и архивски стручњака објављена прва књига докумената „Тито – Черчил, строго тајно”. Негујући ову димензију рада, архив је до данас објавио више десетина зборника грађе, укупно више од 130 публикација из архивистике и историографије. Више од половине тих дела публиковали смо током последњих десет година, наглашава Милошевић.

Публиковањем значајних збирки докумената, не само да се научна и шира јавност лакше упознају са садржајем архивских фондова, него се и АЈ потврђује као један од битних фактора ширења знања о историји југословенске државе и друштва.

Осим тога, подвлачи Милошевић, објављивање архивских извора је и њихова најбоља заштита, што доприноси популаризацији рада самог архива и архивске струке, као и подизању свести о важност архивских институција.

,,Надам се да смо са до сада објављеним књигама свему овоме по мало допринели”, каже наш саговорник, с несумњивом скромношћу, пошто књиге у издању АЈ редовно добијају највише оцене у стручним круговима и међу познаваоцима новије историје.

Током 2015. објављене су књиге из две едиције. Прва едиција – „Извори за историју међународних односа 1930–1940” – покренута је 2005, а друга – „Документа о спољној политици Југославије”, 2014. године.

У првој едицији публиковане су десета и једанаеста књига докумената, извештаја Министарства иностраних послова Краљевине Југославије насталих од 1939. до 1941. године (приредили су их Јелена Ђуришић и Драган Теодосић, архивисти АЈ).

Из друге едиције објављени су зборници докумената „Југославија–САД 1918–1945” (приредили Предраг Крејић и Митар Тодоровић) и „Југославија–Ирак 1955–1979” (приредили Нада Пантелић и Милан Медаковић). Ова друга је објављена у сарадњи са Амбасадом Републике Ирак у Београду на српском и арапском језику.

Прошле године је на енглеском језику у Џакарти изашла и књига „Југославија–Индонезија, 1945–1967, истраживања и документи”, чији су аутори Љубодраг Димић, Александар Раковић и Миладин Милошевић. У оквиру заједничког пројекта АЈ и Националног архива Републике Индонезије, ова књига је изашла у Београду 2014. године.

Као суиздавач, АЈ је са издавачком кућом ,,Прометеј” и Радио-телевизијом Србије, објавио 1915. и „Дневник” Јована Јовановића Пижона, угледног српског дипломате и политичара. „Дневник” чији оригинал се чува у АЈ, приредили су за штампу др Радош Љушић и Миладин Милошевић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.