Талични Том српске опозиције

У јеку покушаја опозиционих партија да направе неки предизборни савез како би прескочили изборни цензус и ушли у парламент, лидер покрета „Доста је било” Саша Радуловић тврди да му тако нешто не пада на памет јер тај циљ не може бити разлог за окупљање партија. Бивши министар привреде у Дачићевој влади са својим покретом пре две године је самостално изашао на ванредне изборе и добио подршку 74.973 грађанина. И последње анкете говоре да Радуловић може да рачуна на око два одсто бирачког тела.

Лидер покрета ДЈБ каже да, ипак, није против савеза, али „здравим снагама левице, центра и деснице” предлаже свој програм од 20 тачака и поручује да сви који би ушли у коалицију с њим морају да на годину дана по страни оставе све идеолошке разлике.

„Покрет жели дa нa изборе изaђе с грaђaнском листом окупљеном око конкретних мерa које су неопходне дa би се уредилa Србијa. Нa једној изборној листи нашле би се пaртије рaзличитих идеолошких оријентaцијa које подржaвaју те мере и предложиле своје кaндидaте” , објaснио је Рaдуловић.

На овај предлог партије проевропске оријентације, али ни десничарске странке, до сада нису одговориле. А сва је прилика и да неће. У својој борби „против паразитског система и партократије” Саша Радуловић, како је то једном приметио његов некадашњи партијски сарадник, а сада потпредседник СПС-а Предраг Марковић, подсећа на Таличног Тома који се бори против неправде. Али, за разлику од овог стрип јунака, његове шансе за успех нису много велике.

Лидер покрета „Доста је било”, како примећују његови симпатизери, једини је имао храбрости да тужи премијера Србије Александра Вучића. Повод је, како је Радуловић објаснио, била неистина коју је о њему Вучић изнео у једној ТВ емисији. Док чека резултат овог суђења, Радуловић је већ успео у једном другом судском поступку. Наиме, крајем прошле године Управни суд је пресудио у његову корист и наложио Влади Србије да одговори на основу којих је пословних референци министар одбране Братислав Гашић у марту 2013. године именован за председника Управног одбора „Србијагаса”. Осврћући се на ту одлуку Управног суда, Радуловић је рекао да у јавном сектору већина људи жели да савесно ради свој посао, али да је створена психоза страха и да се људи зато повлаче.

Чињеница је и да овај покрет готово сваког дана издаје саопштења, али се она ретко нађу у неком медију. То је можда и разлог зашто се у јавности његов покрет повезује са ДС-ом или са ДСС-ом, иако „Доста је било”, чини се, никад није био даљи од коалиције с било којом већом партијом.

Његов сарадник Душан Павловић, међутим, сматра да то неће бити сметња да овај покрет оствари добре резултате на изборима и да им за то неће бити потребни коалициони партнери. Он је уверен да ће после пролећних избора сигурно имати посланике у покрајинском парламенту, а мисли да ће сличан резултат имати и на републичком нивоу.

Свој оптимизам Павловић сигурно не може да заснива на резултатима истраживања рејтинга политичких партија јер они показују да има занемарљиву подршку. Али је чињеница да се веома добро котира на друштвеним мрежама. Ипак, не би требало заборавити да је слична ситуација била и пре две године, кад је у изборној кампањи Саша Радуловић на друштвеним мрежама словио за једног од могућих изборних изненађења. Када су пребројани листићи, Покрет „Доста је било” ипак је остао изван парламента.

Иако овај покрет има јако упориште на друштвеним мрежама, прошли избори су, како каже Бојан Клачар из Цесида, показали да без јаке кампање у електронским медијима и „озбиљној” штампи, партије немају готово никакве шансе за успех. Подсећа да је на изборима 2014. године „Доста је било” успео да направи коректан резултат иако су потрошили свега 30.000 евра за електронску кампању.

„Мале су им шансе да прођу цензус уколико не направе неку врсту изборног савеза. Зато би било, рецимо, интересантно видети сарадњу Саше Радуловића и Борислава Стефановића”, истиче Клачар.

Он напомиње да у овом моменту друштвене мреже и интернет нису нешто што у Србији може да направи значајан продор код бирача, поготово кад се има у виду старосна структура грађана Србије.

Као други разлог зашто не могу да направе добар резултат, наводи да се за њих везује ниска препознатљивост њихових лидера и функционера.

„И док је Саша Радуловић био министар, истраживања јавног мњења показивала су да тек сваки други грађанин може да га препозна. Из угла изборне кампање, то је данас још нижи проценат. Морате да имате добро препознатљивог лидера кога препознаје минимум 70-80 одсто људи, како би он могао на добар начин да комуницира с јавношћу, што је рецепт за успех на изборима”, истиче Клачар и додаје да грађани знају за свега три особе из овог покрета, те да ће Радуловић тешко нешто на том пољу променити.