Последњи поглед на Ћурувију у ретровизору

У наставку суђења оптуженима за убиство Славка Ћурувије, судско веће саслушало је двојицу радника некадашњег Деветог одељења Београдског центра државне безбедности који су 11. априла 1999. године, на дан злочина, пратили новинара пре него што је убијен.

Драган Павић изјавио је да је Ћурувија праћен 10. и 11. априла. Првог дана, како је рекао Павић, био је у поподневној смени за пратњу и тада је дошло до проблема, јер оперативци нису довољно често извештавали о Ћурувијином кретању. Тако се догодило да је Милан Радоњић, начелник центра, критиковао начелника Деветог одељења, покојног Зорана Павића, тражећи редовније извештавање.

– Нисам учествовао у пратњи Ћурувије док није дошао у Кнез Михаилову улицу – рекао је сведок, говорећи о дану злочина, када се новинар сусрео са особом која служби није била позната.

– Део екипе кренуо је да прати „везу” да би утврдили о коме је реч, а ја сам Ћурувију пратио аутомобилом. Ишао је са једном госпођом, а код Бранковог моста сишао је и кренуо ка кули Небојша. Затим је ушао на Калемегдан. Ја сам возилом обишао и сусрео се са шефом друге смене Небојшом Соковићем коме сам предао посао – казао је Павић.

Он је прецизирао да је 11. априла о Ћурувијином кретању и свакој промени правца јављано знатно чешће него претходног дана.

– Без икакве логике јављали смо пет пута иако човек иде право 100 метара – изјавио је сведок.

Он је сведочио и о белом „голфу” који је Девето одељење уступило Ратку Ромићу, оптуженом за саизвршилаштво у убиству Славка Ћурувије.

– Начелник Зоран Павић ме је позвао и рекао да треба хитно једно возило да дамо другој управи. Била је ноћ, мркли мрак, 8. априла, када сам довезао бели „голф” иза бомбардоване зграде МУП-а. У мраку сам само чуо: „Где си, Павке” и угледао Ромића. Дао сам му саобраћајну дозволу и остала документа за аутомобил и отишао. Имао сам утисак да је још неко био са Ромићем, али нисам видео ко – навео је Павић.

Он је нагласио да није тачан навод оптужнице да је он предао бели „голф” Ромићу и Мирославу Кураку, коме се у бекству суди као директном починиоцу злочина, рекавши да нешто такво никада није изјавио и да Курака не познаје.

Сведок Светозар Мирчевић испричао је да је у 16 часова код такси станице преко пута „Политике” преузео смену тајне пратње Славка Ћурувије. Са тог места могао је да види Ћурувију како пролази зграду Радио Београда. Пратња је потрајала веома кратко, јер је неко Соковићу јавио да се све обустави.

– Аутомобилом сам продужио Светогорском улицом. Прошао сам поред Ћурувије и видео га у ретровизору како пролази код раскрснице са Палмотићевом, на око 50 метара пре него што је ушао у хаустор. Повезао сам и остале колеге које су га пратиле пешице и сви смо се окупили код Каленић пијаце – испричао је Мирчевић, који због истека радног времена није завршио сведочење.

Подсећамо, према оптужници, Ћурувија се са Бранком Прпом упутио ка згради у којој је живео. Убијен је у хаустору, а тајна пратња повучена је са терена непосредно уочи злочина по налогу Милана Радоњића.

За убиство Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, као и припадник тог центра Ратко Ромић, док је Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства у бекству и суди му се у одсуству.

Радоњић и Ромић се налазе у притвору од хапшења у јануару 2014. године. Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора.