Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тајна веза Колета, „Курира” и опозиције

Свеж кредит АИК банке Александру Родићу у износу од 1,9 милиона евра релевантан је и као политичка чињеница уочи избора

Откриће „Политике” да је АИК банка бизнисмена Миодрага Костића Колета, који одавно кредитира фамилију Родић, пре неколико дана одобрила свежих 1,9 милиона евра власнику „Курира” Александру Родићу, изгледа да је изазвало незадовољство и једног од најбогатијих Срба, који није навикао да се о њему у српским медијима пише на начин који није одобрио, али поготово код власника таблоида који је Колетов клијент. АИК банка је издала саопштење којим је информацију о кредиту коју смо открили на сајту државне Агенције за привредне регистре назвала „спекулацијом”, што се свакако не би могло назвати демантијем, али није ни објаснила како је могуће да документ који је банка сама по закону доставила АПР-у може бити „спекулација”. „Политика” је тада одлучила да читаоцима предочи уговор до ког сваки грађанин у Србији који се потруди да скокне Бранковом улицом до зграде ове агенције може са лакоћом да дође, јер је закон тако уредио јавност података о финансијском пословању.

Одбачена тужба Раје Родића против Љиље Смајловић
На адресу „Политике” јуче је стигао документ Првог основног суда којим се одбија приватна кривична тужба коју је Радисав Раја Родић у октобру поднео против главне уреднице „Политике”. Родић је тужио Љиљану Смајловић због текста „Политика и непријатељско преузимање” од 15. октобра 2015. године а суд је оценио да „Политика” није прекорачила границе постављене чланом 10. Европске конвенције о људским правима.

Због Родићевог покушаја непријатељског преузимања „Политике”, наша редакција редовно прати оно што је јавности доступно о пословању „Курира”. Фирма Родића, која поред репутације има проблема и са ликвидношћу, пре неколико месеци јавно је иступила са лажном тврдњом да је купила спорна потраживања немачког ВАЦ-а од „Политике”, да би се брзо испоставило да Родићи не само што нису купили „Политику”, већ да их власник половине „Политике”, Мирослав Богићевић, оптужује да су и њега рекетирали. Те оптужбе су сада у редовном законском поступку, али афера „кредит” занимљива је и са аспекта предизборне кампање. Наиме, откако је председник Владе Србије у Немачкој оспорио могућност да „Курир” има средства да купи „Политику”, овај таблоид кренуо је у кампању против Вучићевог кабинета и странке. Податак да је после најаве избора Миодраг Костић одлучио да финансијски помогне уздрмани „Курир” релевантна је политичка а не само финансијска чињеница. Тим пре што Костић не важи за „антивладиног тајкуна”.

О закону бринули 49 минута
У јучерашњој „Политици” сте могли да прочитате извињење нашег листа Александру Родићу, али у јучерашњем „Куриру” нисте могли да прочитате извињење фудбалеру Партизана Андрији Живковићу иако је овај таблоид објавио његову адресу и јединствени матични број на три места на свом сајту, и то истог дана када је „Курир” тобож падао у несвест због „Политикине” омашке.Тако је брига „Курира” за поштовање Закона о заштити података о личности трајала укупно 49 минута. Живковићев уговор са Партизаном објавили су 50 минута након што су најавили подношење кривичне пријаве против „Политике”.Интересантно је да је сам Александар Родић окачио своју адресу и фиксни и мобилни број телефона на једном интернет сајту, три године пре него што је приметио да му је „Политика” угрозила безбедност објављивањем адресе.

Уговор који смо добили у АПР-у за 180 динара, колика је важећа тарифа ове агенције, објавили смо у броју од недеље са затамњеним личним подацима, будући да је елементарно правило да се приватност особа о којим се пише чувa колико је год могуће, а „Политика” се тог принципа увек држи. На жалост, начинили смо пропуст: пребрисали смо личне податке на седам места, али смо пропустили да то урадимо на једном. Чим је грешка уочена, главна уредница се извинила „Куриру” а пропуст је исправљен на сајту нашег листа. Извињење господину Родићу објавили смо у јучерашњем броју.

„Курир” то није интересовало: до увече у осам нису објавили наше извињење већ су градили теорију завере. Таблоид је очигледну ненамерну грешку прогласио „тортуром власти над ’Куриром’”, „осветом Слобиног министра”, доказом да „Вучић опет терорише медије” и угрожавањем безбедности породице Родић, а додата је и тврдња да „иза целе игранке стоје тајне службе”. Демонстрирајући „меку моћ” коју редакција „Курира” има у српском друштву, придобили су читаву галерију ликова са наше опозиционе сцене да се уклопе у њихове тезе и дају им легитимитет: Бојана Пајтића из ДС-а, Борка Стефановића из Левице Србије (новопечени левичар у „Куриру” каже да „неки говоре” да се „Политика” враћа у деведесете), Александра Ђурђева из нечег што се зове „Српска лига”, Зорана Живковића из Нове странке (реч је о бившем премијеру који је у бизнис са виноградима ушао партнерски са Миодрагом Костићем, након што је добио паре из државне касе). Огласили су се и Александар Стевановић, који је представљен као економиста али је реч о политичком активисту покрета „Доста је било” Саше Радуловића, радикал Зоран Красић из СРС, али и Санда Рашковић Ивић из ДСС-а, странке коју је у време Војислава Коштунице био глас да представља умерену и умивену грађанску десницу.

Ово савезништво некадашњих љутих непријатеља склопљено је на јасним политичким основама. Једино што изненађује је како се у том друштву нашао Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и повереник за заштиту података о личности, важна независна регулаторна установа која већ обавља ове послове за које је изабран још 2004. у Скупштини Србије. На жалост, његова је изјава сасвим у духу „Курирове” теорије завере: као да не зна да је „Политика” одмах признала и исправила очигледно техничку грешку, Шабић изјављује да „нема циља због којих би се могла кршити основна људска права”. Он још и поставља питање АПР-у зашто су издали документ новинару а да нису сакрили личне податке који се у њему налазе.

Тешко је разумети да човек са толиким искуством у служби грађана Србије, са безброј објављених текстова у „Политици” и другим медијима, тек прекјуче открива какве документе АПР издаје грађанима. Ако је Шабић у праву да треба поставити питање зашто се не крију јавно доступни лични подаци у финансијским регистрима, зашто то питање није давно поставио сам себи? АПР на истим принципима ради већ неколико година уназад. Зар није управо посао господина Шабића да исправи ту неправилност – ако је то уопште неправилност? Зар држава Србија није управо њему поверила посао да о томе брине? Тим пре што је господин Шабић почасни члан НУНС-а.

Коментари391
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.