„Постаривање” српске кошарке

Као бившeм кошаркашком репрезентативцу нису ми се свиделе тврдње да је наша кошарка у великом паду. Репрезентација наше нове државе свакако, али не и наша кошарка уопште. Зар наша три клуба Партизан, Хемофарм и Звезда нису и даље у европским такмичењима, зар наше младе селекције нису имале прошлог лета толико успеха на великим такмичењима?! Мишљења сам да би се наша мушка селекција, да је у последње време била комплетна, нашла у самом светском и европском врху!?

По мом схватању је спорт, а самим тим и кошарка, врста забаве. Некада је то била само забава, а данас је то уносна забава. Кошарка је витешко надметање, а не политика и рад. „У здравом телу – здрав је и дух” треба и даље да остане слоган спорта. Доста се тога променило од када је велики новац у игри. У вези с тим се и говорило да су за успех у спорту, па и кошарци, најважније три ствари: новац, паре и лова!

Наша кошарка је у много чему била претеча модерног расуђивања, па је тако створено и оно чувено „кошарка – кошаркашима”. Моји саиграчи из Црвене звезде и репрезентације, окупљени око јединог правог „оца” наше кошарке почившег Небојше Поповића, после престанка играња учинили су да се са дивљењем и поносом о њој говорило, и то не само у нашој земљи него и у целом свету.

И сада у нашој кошарци постоји „авангардно расуђивање”. За успех у спорту, потребно је и правомерно „подмлађивање”. И овде се кошарка „оглашава” као претеча нечега, јер уместо „подмлађивања” уводи „постаривање”.

Већина особа, које ће водити нашу кошарку су у „пензионерском добу”. И председник, и нови селектор, а и већина (иначе, способни и успешни људи) су у добу када се „унуци воде у шетњу”. Има и оних који су у дубокој старости?!

Можда ће „постарење” бити нова тежња за успесима у спорту. Ко зна? Зар се не каже да је у спорту све могуће!?

Идентитет европске, а и наше кошарке се губи. Све је „американизирано”. Између осталог, судије имају бројеве, на клупи више цивила, него играча у тренеркама, представљање пре утакмице на амерички начни, у тајм-ауту било које земље се говори енглески, итд. Тачно је да је америчка професионална лига најјача на свету, али је и тачно да они нису ни олимпијски, а ни светски прваци. Чак су и многи кошаркашки коментатори (нарочито телевизијски), почели да уводе њихов „речник”, па тако уместо да кажу „дао, постигао или убацио толико кошева или поена”, они кажу „има толико кошева или поена”. У томе предњачи један коментатор из Спортске редакције РТС-а.

О женској кошарци у данашње време се врло мало зна и говори. Један од разлога су и они неукусни и неестетски „мушки шорцеви”. По угледу на америчке кошаркашице. Данас, када је у свету женског спорта доста окренуто ка, како се то модерно каже, „секси угледу”, по примеру атлетичарки, пливачица, тенисерки, одбојкашица, клизачица и осталих, у женској кошарци се и код нас за то нимало не хаје. А дивили смо се нашим играчицама на изгледу и успесима.

Можете ли да замислите у таквом шорцу Шарапову, Ивановићку или Јанковићку? Тениске трибине би у том случају „зврјале” полупразне.

Да се мало нашалим (у свакој шали има и истине) рећи ћу да ко не воли кошарку, бурек, кисело млеко или јогурт и жене тај треба да преиспита разлоге свог постојања. За жене ћу додати да су то дивна бића, али су кучићи вернији!?

Завршићу запажањима о „најпопуларнијој споредној ствари на свету”. На недавној фудбалској утакмици против енглеског Ливерпула у италијанском Интеру је играо само један Италијан (Матераци).

Недавно су некадашњи челници Фудбалског клуба Црвена звезда, бивши спортски асови Џајић и Цветковић, ухапшени и то на какав начин? Везани лисицама као окорели криминалци. Ако су криви, нека одговарају, а начин привођења је наишао на општу осуду. Заборавило се на Џајине игре, заборавило се на Цвелетова два слободна бацања на Олимпијади у Мексику, која су омогућила репрезентацији улазак у финале и донела неизмерну радост грађанима наше тадашње земље.