Старе фрустрације и нови домољуби

Протести на улицама Загреба уз песме „Ој Хрватска, мати”, „У бој, у бој”, повици „За дом спремни”, говор мржње против Срба у телевизијској емисији, позиви на линч састављањем регистра издајника нису подсећања на мрачне сцене деведесетих, већ свежа слика независне Хрватске, чланице ЕУ и НАТО-а.

Хушкачке песме певали су данас учесници такозваног домовинског рата, враћајући земљу у то доба, из којег је не може или, судећи по реакцијама, можда не жели извући државни врх са ХДЗ-ом на челу.

Бранитељи су мирним протестом, како их описују хрватски медији, али запапреним провокативним повицима, прошли Савском улицом до Већа за електронске медије, јер је Савет за електронске медије одузео дозволу за рад на три дана локалној телевизији З1 због говора мржње против српског народа.

Марко Јурич, уредник и водитељ емисије „Марков трг” на поменутој телевизији, а јавности познат по промовисању нетолеранције према Србима, у својој емисији упозорио је суграђане на „четничког викара”.

Јурич је свима који се шетају Цветним тргом поручио: „Будите опрезни јер је у близини црква у којој столује, да парафразирам једног српског министра, четнички викар. Дакле, драги моји Загрепчани, када се шетате Цветним тргом, поготово мајке с децом, припазите, да не би неки од тих четничких викара истрчао из цркве и, у маниру својих најбољих клања, извео крвави пир на нашем најлепшем тргу.”

Водитељ је предложио да место буде обележено таблама на којима би писало: „Пази, оштар четник у близини”.

Учесници масовног протеста подршке телевизији и водитељу одлучили су да ће убудуће Савска 66, која је јуче била затворена за саобраћај, бити место одакле ће кретати у протестне шетње. У то време читаоци „Политике” из Хрватске јављали су се редакцији и говорили о напетој атмосфери у Загребу.

Многи грађани били су уплашени и сумњају да ће дани који долазе донети помирљиве речи, што се види из коментара читалаца хрватских портала. Огласио се и део јавности склон хушкању, реагујући као залеђено месо бачено у врело уље – спржено споља, а крваво изнутра.

Десничарске ставове – од подршке Јуричу до парола у стилу „све комуњаре стрпати у затвор” и „старе комуњаре губе од младих домољуба” – они који су одлучили да оставе коментар покушавају да угуше апелом да се не реагује на катастрофалну политику ХДЗ-а и СДП-а. Многи су сложни у закључку да се сви, заправо, о нечијем трошку лудо забављају унесрећујући напаћени народ.

Поједини питају и због чега су бранитељи који протестују лицемерни јер им не смета министар бранитеља Црноја, који је, кажу, проверени насилник и утајивач пореза.

Многи су осудили Ракићеву јер је угостила „осуђеног дилера, декларисаног нацисту и заговорника логора Јасеновца”, мислећи на Бујанеца. А председница Већа за електронске медије Мирјана Ракић примила је учеснике протеста, новинаре Марка Јурича и Велимира Бујанеца. Она је Јуричу објаснила да је телевизија санкционисана јер његово понашање не доприноси да грађани верују да живе у сигурној држави. Тада јој је Бујанец поклонио четничку капу и рекао: „Ову шајкачу поклонила ми је једна жена из Вуковара. Пала је с четника који ју је силовао. Замолила ме је да ово урадим.”

На десничарским демонстрацијама виђени су и транспаренти: „Комунизам једнако фашизам”, „СДП једнако деца комунизма”, „Стоп четницима у Хрватској”.

Рекло би се да је иницијална каписла антимирољубиве атмосфере била мигрантска криза која је из уста бившег премијера Зорана Милановића испалила изјаве непристојне садржине на рачун суседа Србије. Осим Милановића, који је веровао да ће му подгревање старе реторике помоћи у предстојећим изборима, и други политичари користили су се оштрим речима.

Говор мржње био је присутан и када је било је речи о наоружавању Хрватске и Србије, у чему су се истицали Томислав Карамарко и технички министар одбране Анте Котромановић.

Тек што је преузео ресор, а већ их је све надмашио предлогом о изради регистра „агресора и издајника” министар бранитеља Мијо Црноја, по занимању полицајац и уредно, без инвалидитета, пензионисан у четвртој деценији.

Од нове владе се ништа друго није ни могло очекивати с обзиром на то да је, после скоро два месеца обрта и страначких издаја, настала попут опасног експеримента у лабораторији Моста и ХДЗ-а.

Премијер Тихомир Орешковић, који је тада, на изненађење свих, извучен из рукава Томислава Карамарка попут збуњеног зеца, вероватно је тек сада схватио где се обрео када је оставио уносан бизнис у иностранству.

Док премијер на рогобатном матерњем језику с јаким канадским акцентом води презентације користећи се тач-скрин технологијом, његов министар Црноја листом „агресора и издајника” телепортује Хрвате још даље. Не у деведесете, већ у 1945. годину и потрагу за народним непријатељима.

Захваљујући његовој бриљантној идеји, чаршијом данима кружи сатирични осврт: „Ко се није скрио, ловиће га Мијо.”

Док поједини министри о десничарском тмурном облаку који се надвија над Загребом имају да кажу само: „Ништа нисам чуо и не читам новине”, бивши премијер Милановић као да је спреман да позове на устанак против, како је ословљава, усташке власти, а први потпредседник владе Томислав Карамарко подржава захтев за израду регистра.

Изгледа да једино Пеђа Грбин, члан Социјалдемократске партије, и лидер Моста Божо Петров желе да виде да хушкачки манири не иду у прилог спољнополитичким односима и унутрашњој друштвеној атмосфери.

Позиви на линч и предлог увођења регистра државних издајника нарушава темеље права и слобода грађана, а противан је Уставу Хрватске и документима Савета Европе и ЕУ.

На то је Петров покушао скренути пажњу свима, поготову коалиционом партнеру Карамарку, рекавши да регистар не доприноси бољитку земље.

Додуше, регистру министра Црноје највише би се обрадовали лично „издајници” и судови. Покренули би спорове од хрватских до суда у Стразбуру, а нема сумње да би добили спорове због клевете. Нема адвоката који не би добио случај и испразнио државну касу.

Можда је актуелна дешавања најбоље објаснио заступник Моста Миро Буљ: „Народе, не допустите да вас деле салонски левичари и салонски десничари. Лопови немају идеологију.”