Русија бира председника

Специјално за „Политику”

Москва, 1. марта – Русији је данас важан сваки глас, рекао је председник Владимир Путин обраћајући се грађанима Русије у петак, с молбом да у недељу, 2. марта, изађу на изборе. Он је председничке изборе назвао догађајем године којим се завршава друга и одлучујућа етапа у обнови највише власти и у којој грађани својим изјашњавањем могу да учествују.

Кампања за избор председника Русије је заиста „друга етапа”, наставак парламентарних избора, и има за циљ да обезбеди спровођење курса који је одредио Владимир Путин током осам година боравка у Кремљу. И мада су, по руском Уставу, председнички избори далеко важнији од парламентарних (Русија је председничка држава), најважније се одиграло управо у првој кампањи која је била далеко бурнија од председничке, тихе и готово неприметне. Пошто је прогласио парламентарне изборе за својеврсни референдум, у коме су се грађани изјашњавали за или против његове политике, Путин је врло активно учествовао у кампањи од самог почетка, најпре тако што је одлучио да стане на чело изборне листе „Јединствене Русије” да би на крају, на последњем предизборном скупу партије, врло оштро свео рачуне с опозицијом и претходном влашћу али и са каријеристима у „Јединственој Русији”. Његов оштар наступ учинио је крај готово свим опозиционим партијама тако да су у Думу ушли само комунисти, Либерално демократска партија Жириновског и, више декоративна него стварна опозиција, „Праведна Русија”.

Изјавивши да подржава Димитрија Медведева, заједничког кандидата „Јединствене Русије” и још три партије, у председничкој кампањи која је такође вођена чврстом Путиновом руком, руски председник учинио је крај неизвесности још пре него што је трка озбиљно започела. Свесни да немају никакве шансе, а да их кандидовање може само финансијски скупо коштати јер, будући да кандидати које не предложи парламентарна партија морају или да прикупе два милиона гласова да би се кандидовали или да положе депозит који им се враћа само ако пређу одређени цензус, кандидати опозиције су или сами одустајали, или се трудили да дигну што већу буку подносећи Централној изборној комисији фалсификоване потписе, како би их она одбила. Тако су у трку ушли, поред Медведева, само ветерани Генадиј Зјуганов (четврти пут), Владимир Жириновски (трећи пут) и, сасвим непознат јавности, Андреј Богданов, који је успео да прикупи потребне гласове.

Њихове кампање биле су прилично млаке – Зјуганов је користио традиционалну реторику комуниста, Жириновски је, такође традиционално, правио скандале, а новајлија Богданов је користећи јевтине или бесплатне термине позивао Русију у Европу.

Кандидат „Јединствене Русије” званично није ни водио никакву кампању. Његов посао првог вицепремијера ионако прате ТВ камере, па се само неколико пута појавио у својству председничког кандидата, да саопшти свој програм. За више није ни било потребе јер је Путин учинио све да грађанима објасни да је управо он кандидат који ће Русију повести путем просперитета и човек који може да одговори на већ постављене „сложене и велике задатке који ће се решавати током следећих неколико година”. Како се кампања ближила крају, Путинова подршка била је све отворенија, да би га на крају, на последњем састанку са шефовима земаља ЗНД и представио колегама као свог кандидата коме верује и с којим би желео да настави да ради. Више пута поновљено обећање да ће, „уколико Медведев буде изабран” Путин бити премијер, обезбедило је кандидату „Јединствене Русије” гласове председниковог огромног електората.

Такав ток кампање изазвао је велики отпор опозиционих партија које тврде да су сви остали кандидати тиме доведени у неравноправан положај. Подржао их је и посматрач Парламентарне скупштине СЕ Андреас Грос који је чим је дошао у Русију, пре избора, и пре разговора с било ким, кршећи руске законе који не дозвољавају никакве оцене у последњој предизборној недељи, објавио да избори нису ни слободни ни праведни.

Истине ради, треба рећи да је председник Централне изборне комисије Владимир Чуров оценио да су током кампање кандидати имали „праведне али неједнаке” услове јер су медији најпозитивније оцењивали поступке Медведева. Али то је, по Чурову, „проблем својствен не само Русији”.

Опозициони лидери који не учествују и чија су деловања углавном усмерена на одјек у иностранству, током целе акције организовали су веома мало посећене митинге протеста, с јединим циљем да провоцирају власт. Тако су и данас, кршећи изборну тишину, организовали испред Централне изборне комисије скуп који је требало да преда Чурову петицију под насловом „Не желим да учествујем у фарси” са 5.000 потписа.

За то време, представници власти, губернатори, личности из јавног живота, са ТВ екрана и билборда, позивају грађана да изађу на изборе и „гласају по савести”.

Према последњим проценама ЦИК-а, пред предизборну тишину, очекује се излазност од око 70 посто. Гласајући за новог председника, Русија ће се, највероватније, још једном изјаснити за Путинов пут у будућност.