Трећина младих не осуђује насиље

Деца у великој мери доживљавају психичко насиље у свом окружењу, а има и доста случајева физичког насиља, посебно међу дечацима. На овај закључак указују подаци да је девет одсто девојчица и 28 одсто дечака било жртва физичког насиља, а да је далеко више младих (чак 43 одсто девојчица и 48 одсто дечака) било изложено психичком понижавању и исмевању.

Ови подаци наведени су у „Извештају о правима детета – како то виде деца”, који је почетком фебруара ове године представљен Комитету за права детета у Женеви. Извештај о томе како млади доживљавају остваривање својих права заснован је на истраживању којим су обухваћена деца средњих и основних школа у више градова у Србији, као и избегла, ромска и деца без родитељског старања, млади са сметњама у развоју и она која живе и раде на улици. Просечна старост више од 1.100 испитаника била је око 15 година.

Истраживање је обавила коалиција деце и младих, окупљена при Центру за права детета у другој половини прошле године.

У извештају је као „веома чудан” оцењен податак да се свега три одсто испитане деце изјаснило да је имало искуство са неким обликом сексуалног насиља.

– Овај податак звучи доста чудно, али је можда проблем у томе што многа деца и не знају шта се све сматра сексуалним насиљем. Осим тога, нека се можда устручавају да признају такве ствари непознатим анкетарима – закључују млади у свом извештају.

Када је реч о толеранцији и агресивности код младих, иако је већи проценат средњошколаца опредељен за мирно решавање проблема, број оних који мисле другачије није занемарљив. На питање на које су методе спремни када им је неко битно право угрожено, највише момака изабрало би обавештавање медија, преговоре и бојкот наставе, док су девојке у највећем броју за преговоре, писање петиције и судске тужбе. Ипак, забрињавајуће је да колективну одмазду одобрава сваки четврти средњошколац у Србији, као и 12 одсто девојака. Најмање младих би се определило за претње и штрајк глађу.

Посебно питање у истраживању односило се на став средњошколаца према немирима у Србији, у марту 2004. године, када су у знак одмазде после паљења српских цркава на Косову и Метохији, запаљене џамије у Београду и Нишу. Негативан став према искаљивању беса на џамијама имало је око 40 одсто девојака и свега 24 одсто дечака. Са друге стране, чак око 35 одсто момака и 19 одсто девојака није имало никакав морални проблем у вези са паљењем џамија.

Овоме би свакако требало додати податак да је 28 одсто дечака средњошколаца „спремно да бије хомосексуалце”. Затим, и да чак петина тинејџера оба пола у Србији заговара етнички чисту државу, а да се против ове идеје изјаснило једва нешто више од половине српских средњошколаца.

– Дечаци и младићи су у приличној мери склони насиљу према другим појединцима и групама. Тиме би требало озбиљно да се позабаве сви којих се то тиче – сматрају млади.

Један од најважнијих закључака истраживања, које је група младих навела у свом извештају, јесте да само петина деце у Србији сматра да зна довољно о својим правима и да су о њима највише сазнали у школи, породици и путем медија. Најзначајнија права дечацима су здравље и живот, а девојчицама заштита од свих врста малтретирања.

– И девојчицама и дечацима је веома стало до заштите од трговине људима, а међу посебно битним правима су им приватност и заштита од дроге. Најмање битна права деци су култура и уметност, учешће у друштвеном одлучивању и слобода вероисповести – оцењују млади у извештају.

Коалиција деце и младих је поручила држави да мора много више да уради на стварању осећаја физичке безбедности код деце и да у будућим акцијама на заштити права детета пажњу треба посветити програмима против вршњачког насиља и шиканирања. Они сматрају да су дечацима потребни посебни програми за смањење агресивности у комуникацији.