Девизни курс динара

Последњих петнаестак година код нас се води политика тзв. руковођено флексибилног курса динара (managed floating), коју примењују многе земље у транзицији, уместо ранијег фиксног курса везаног за немачку марку. Овакав режим, који је компромис између фиксних и флуктуирајућих курсева, требало би да узме у обзир добре стране обе варијанте курса: предности дисциплине фиксног курса и веће деловање тржишта код флуктуирајућег курса. Расправе о режиму фиксног или флексибилног курса динара своде се на питање да ли се окренути чешћим девалвацијама или пустити динар да стално депрецира. Фиксни курс треба бранити високим девизним резервама, а с друге стране, слободно флуктуирање курса динара може својом нестабилношћу да изазове велике и непредвидиве осцилације на девизном тржишту, добро знане из искустава многих земаља.

Динар се нашао у парадоксалној ситуацији, јер је јачао у годинама изразито ниске конкурентске снаге привреде и недовољне производне активности у индустрији, с неликвидним реалним сектором и застарелом привредном структуром. Стално је растао увоз и спољнотрговински дефицит, а огромна девизна средства трошила су се на увоз робе широке потрошње. С друге стране, око две трећине скромног извоза чинили су производи ниске фазе обраде, односно сировине и репроматеријал (гвожђе и челик, одећа, житарице, воће и поврће, обојени метали). Имали смо, дакле, континуирану апрецијацију домаће валуте, без реалног покрића, уместо да је динар депрецирао и логички имао нижу вредност.

Адекватно вођење курса динара требало би да стимулише конкурентнија предузећа, извоз, штедњу и да утиче на елиминисање „сиве“ економије (учествује у БДП са више од 30 одсто или око 10 милијарди евра) и разних монополистичких увозничких лобија, где првенствено велики увозници због прецењеног динара мање плаћају робу у иностранству, а на домаћем тржишту је скупље продају.

Снага домаће валуте зависи, пре свега, од извозне снаге наше привреде и прилива иностраног капитала, посебно инвестиција. Динар ће јачати ако расту наш извоз и стране директне инвестиције, и обрнуто – слабити, ако нам је слаб извоз и недовољан прилив инвестиција.

Курс динара је одраз економских прилика у земљи, које морају да се мењају. То подразумева смањење јавне потрошње и вођење адекватне фискалне политике, што је, на средњи рок, најбоља рецептура за одбрану курса. Овакав приступ захтева и обезбеђење предвидљивости пословног амбијента, јасан правни оквир и стабилну политичку ситуацију. Такође, док се не постигне трајна равнотежа прилива и одлива средстава у платном билансу земље, стално ће се обнављати притисак на курс динара.

У нашој ситуацији изразите неконкурентности и недовољно оспособљене, технолошки застареле и слабо организоване привреде за извоз, режим контролисано флексибилног курса динара са редовним прилагођавањем НБС према кретањима на девизном тржишту, који омогућава амортизацију спољних економских удара, за сада је, ипак, најбоља опција за Србију. Овај девизни режим курса је адекватан, заправо најмање лош у односу на могуће алтернативе. Он одражава структуру српске привреде и изазове и ризике који пред њом стоје.

Благи тренд депрецијације код флексибилног курса треба да приближи динар његовој одрживој вредности и да делотворно делује у правцу побољшања међународне конкурентности српске привреде. Раст извоза земље и већи девизни прилив су једини трајни извори за стабилизацију девизног курса динара, због чега подстицање извоза мора бити приоритет владине економске политике.

Динар је у веома турбулентним околностима током прошле године ослабио 0,8 одсто, а да би предупредила веће скокове НБС интервенише у просеку са по 10 милиона евра дневно, али у неким данима прода и по 50 милиона евра на међубанкарском девизном тржишту. Како би ублажила колебање вредности динара у односу на евро, централна банка је ове године на међубанкарском девизном тржишту (до 20. јануара) продала 120 милиона евра. У тој одбрани вредности домаће валуте у трезорима централне банке завршили смо прошлу годину са преко пола милијарде евра више, односно у 2015. години НБС је продала 450 милиона евра, а купила 970 милиона евра.

Економиста, научни саветник