Devizni kurs dinara

Poslednjih petnaestak godina kod nas se vodi politika tzv. rukovođeno fleksibilnog kursa dinara (managed floating), koju primenjuju mnoge zemlje u tranziciji, umesto ranijeg fiksnog kursa vezanog za nemačku marku. Ovakav režim, koji je kompromis između fiksnih i fluktuirajućih kurseva, trebalo bi da uzme u obzir dobre strane obe varijante kursa: prednosti discipline fiksnog kursa i veće delovanje tržišta kod fluktuirajućeg kursa. Rasprave o režimu fiksnog ili fleksibilnog kursa dinara svode se na pitanje da li se okrenuti češćim devalvacijama ili pustiti dinar da stalno deprecira. Fiksni kurs treba braniti visokim deviznim rezervama, a s druge strane, slobodno fluktuiranje kursa dinara može svojom nestabilnošću da izazove velike i nepredvidive oscilacije na deviznom tržištu, dobro znane iz iskustava mnogih zemalja.

Dinar se našao u paradoksalnoj situaciji, jer je jačao u godinama izrazito niske konkurentske snage privrede i nedovoljne proizvodne aktivnosti u industriji, s nelikvidnim realnim sektorom i zastarelom privrednom strukturom. Stalno je rastao uvoz i spoljnotrgovinski deficit, a ogromna devizna sredstva trošila su se na uvoz robe široke potrošnje. S druge strane, oko dve trećine skromnog izvoza činili su proizvodi niske faze obrade, odnosno sirovine i repromaterijal (gvožđe i čelik, odeća, žitarice, voće i povrće, obojeni metali). Imali smo, dakle, kontinuiranu aprecijaciju domaće valute, bez realnog pokrića, umesto da je dinar deprecirao i logički imao nižu vrednost.

Adekvatno vođenje kursa dinara trebalo bi da stimuliše konkurentnija preduzeća, izvoz, štednju i da utiče na eliminisanje „sive“ ekonomije (učestvuje u BDP sa više od 30 odsto ili oko 10 milijardi evra) i raznih monopolističkih uvozničkih lobija, gde prvenstveno veliki uvoznici zbog precenjenog dinara manje plaćaju robu u inostranstvu, a na domaćem tržištu je skuplje prodaju.

Snaga domaće valute zavisi, pre svega, od izvozne snage naše privrede i priliva inostranog kapitala, posebno investicija. Dinar će jačati ako rastu naš izvoz i strane direktne investicije, i obrnuto – slabiti, ako nam je slab izvoz i nedovoljan priliv investicija.

Kurs dinara je odraz ekonomskih prilika u zemlji, koje moraju da se menjaju. To podrazumeva smanjenje javne potrošnje i vođenje adekvatne fiskalne politike, što je, na srednji rok, najbolja receptura za odbranu kursa. Ovakav pristup zahteva i obezbeđenje predvidljivosti poslovnog ambijenta, jasan pravni okvir i stabilnu političku situaciju. Takođe, dok se ne postigne trajna ravnoteža priliva i odliva sredstava u platnom bilansu zemlje, stalno će se obnavljati pritisak na kurs dinara.

U našoj situaciji izrazite nekonkurentnosti i nedovoljno osposobljene, tehnološki zastarele i slabo organizovane privrede za izvoz, režim kontrolisano fleksibilnog kursa dinara sa redovnim prilagođavanjem NBS prema kretanjima na deviznom tržištu, koji omogućava amortizaciju spoljnih ekonomskih udara, za sada je, ipak, najbolja opcija za Srbiju. Ovaj devizni režim kursa je adekvatan, zapravo najmanje loš u odnosu na moguće alternative. On odražava strukturu srpske privrede i izazove i rizike koji pred njom stoje.

Blagi trend deprecijacije kod fleksibilnog kursa treba da približi dinar njegovoj održivoj vrednosti i da delotvorno deluje u pravcu poboljšanja međunarodne konkurentnosti srpske privrede. Rast izvoza zemlje i veći devizni priliv su jedini trajni izvori za stabilizaciju deviznog kursa dinara, zbog čega podsticanje izvoza mora biti prioritet vladine ekonomske politike.

Dinar je u veoma turbulentnim okolnostima tokom prošle godine oslabio 0,8 odsto, a da bi predupredila veće skokove NBS interveniše u proseku sa po 10 miliona evra dnevno, ali u nekim danima proda i po 50 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Kako bi ublažila kolebanje vrednosti dinara u odnosu na evro, centralna banka je ove godine na međubankarskom deviznom tržištu (do 20. januara) prodala 120 miliona evra. U toj odbrani vrednosti domaće valute u trezorima centralne banke završili smo prošlu godinu sa preko pola milijarde evra više, odnosno u 2015. godini NBS je prodala 450 miliona evra, a kupila 970 miliona evra.

Ekonomista, naučni savetnik