Француска влада остала без тамнопуте левичарке

Француска влада остала је без своје црнопуте министарке, на дан када у парламенту почиње дебата о уставној реформи којом се у републици „слободе, једнакости и братства” укидају нека од давно стечених и загарантованих људских права. Званично, министарка правде Кристијан Тобира поднела је оставку, али у саопштењу из Јелисејске палате стоји да су „Франсоа Оланд и Кристијан Тобире одлучили да је за њу најбоље да се повуче са тог места, с обзиром на то да почиње дебата о уставним реформама у парламенту”.

У центру пажње је врло контроверзни предлог о одузимању француског држављанства особама осуђеним за тероризам. До сада су француски папири могли да се одузму само особама са двојним држављанством које нису рођене у Француској. Сада када је министарка правде „поднела оставку”, држављанство ће новим мерама, које подржава цела влада, бити одузето и рођеним Французима који захваљујући свом пореклу имају још један пасош.

Иако сматра да се одузимањем држављанства стварају поделе на „чисте” и „сумњиве” Французе и да ова мера неће имати никаквог ефекта када је опасност од тероризма у питању, од Кристијан Тобире социјалистичка влада је очекивала да као министарка правде брани овај предлог пред парламентом. То је било ипак превише за Кристијан Тобиру, која је постала позната по својим убедљивим и аргументованим говорима. Иако је дуго тврдила да неће да се повлачи, већ да ће остати у влади и бранити своје ставове, она је јуче у једној реченици објаснила одлуку да се повуче. На свом твитер-налогу је написала да не одустаје од отпора иако је отишла са министарског положаја.

И пре терористичких напада на Париз, један део јавности оштро је критиковао француске социјалисте, замерајући им да су се одрекли својих принципа и да спроводе економске мере стезања каиша по диктату из Брисела и Берлина. Замерано им је и што спроводе драконске мере према мигрантима, нарочито откад је на чело владе дошао премијер Мануел Валс. Сцене у ромским насељима, када су из „хигијенских разлога” спаљиване уџерице и имовина Рома, обишле су свет.

За нови предлог одузимања држављанства и сама влада каже да има симболичан значај. Критичари на левици, у које спада и дојучерашња министарка, сматрају, међутим, да нови акт има опасне последице по француско друштво. Он подрива темељ на коме је саздана република тако што уводи неједнакост међу држављанима, како је често истицала Кристијан Тобира. При том, одузимање држављанства већ осуђеним терористима не може ни на који начин да одврати терористе од њихових намера.

У узаврелој ситуацији, када се свакодневно откривају нови детаљи о намерама терориста, и када се испоставља да је већина њих цео свој живот провела у Француској или Белгији, влада се труди да покаже како је оштра и непопустљива у обрачуну, без обзира на то што је можда и сама свесна да бомбе које баца на Сирију и Ирак неће зауставити нападе, већ подстаћи регрутовање нових терориста. Новим мерама које би биле уграђене у устав, предвиђа се, између осталог, могућност продужења ванредног стања на шест месеци, претресање домова и задржавање у притвору без судског налога. То у пракси значи да полиција по свом нахођењу може да уђе у предграђа са већинским муслиманским становништвом и врши претресе кућа. Ванредно стање, уведено после напада 13. новембра, када су терористи побили 130 људи, истиче 26. фебруара, а план је да се оно продужи до почетка јуна. Слике до зуба наоружаних војника у центру Париза постале су готово уобичајене. Пре неки дан, званичници су позвали да армија интервенише и у Калеу, где хиљаде азиланата протестују против рушења мигрантског картонског насеља које је познато као Џунгла.

Влада је, по мишљењу критичких медија, из својих редова истерала последњу истинску левичарку, чиме је додатно умањила свој левичарски легитимитет и још више се приближила десним партијама.

Након што је дала оставку, Кристијан Тобира је на конференцији за штампу објаснила да одлази због великих политичких неслагања.

„Француска не сме терористима да препусти ниједну победу: војну, дипломатску, политичку или симболичну”, рекла је црнопута Тобира, коју су протеклих година брутално нападали десничари, па су је чак неколико пута гађали и бананама. Она тада није дала оставку иако је њена породица трпела због расистичких увреда.

Попут Норвежана, који су се заклињали да ће на Брејвиков терористички напад одговорити са више демократије, више отворености и више једнакости, левичарско мњење тражи да Француска одбрани своје републиканске вредности. Аналитичари већ коментаришу да ће Тобирин одлазак из владајућег тима краткорочно помоћи Валсу и Оланду да провуку уставне реформе кроз парламент, али да ће Социјалистичка партија и Оланд осетити последице Тобирине оставке на председничким изборима 2017. За враћање републиканских вредности у устав – тада ће бити сувише касно.