Цена слободе

Лакоћа лишавања слободе и стављања људи у притвор без довољно правног основа и ваљаних доказа готово је неподношљива. Слобода појединца, уставно гарантована као једна од највећих тековина људске цивилизације, недопустиво се лако одузима.

Сведоци смо многобројних ослобађајућих пресуда и обустављања кривичних прогона против људи који су претходно месецима били лишени слободе. Актери разних „мафија” и „организованих злочиначких група”, медијски сатанизовани и унапред проглашени кривима, у великом броју случајева бивају екскулпирани након окончања судских поступака. Епилог: неприметна вест у понеком штампаном медију и потом судски поступак против државе због накнаде штете због незаконитог лишења слободе оштећеног.

Надокнада за одузимање слободе мери се на судском кантару у пракси по дану проведеном у притвору. Садашња пракса парничних судова је да дан у незаконито одређеном притвору кошта државу око 100 евра.

Очигледно је да за државу коју преставља политички део власти овај новчани износ није проблем, јер се упорно наставља с праксом лаког и неконтролисаног одузимања слободе појединцима. У њиховој политичкој рачуници очигледно је небитна садашња „цена хапшења”.

Међутим, када у политичким структурама нема воље нити моћи да се овакав негативан тренд заустави, друштво се мора другим полугама власти борити за слободу појединца. На страни грађанина и његовог права на слободу најпре мора бити суд, као полуга власти која према Уставу ограничава моћ политичких структура.

Суд то, конкретно, може бити на најмање два начина, у два различита судска поступка. Најпре, приликом одређивања притвора, када судија за претходни поступак у кривичном поступку одлучује по предлогу тужиоца, а потом судије парничних судова, када одлучују о накнади штете због незаконитог лишења слободе појединца.

Судије за претходни поступак морали би рестриктивније и с много више пажње да одлучују о предлогу тужиоца за стављање неког лица у притвор, без обзира на медијски притисак и хајку, која често прати овакве поступке. Уосталом, и сам Закон о кривичном поступку одређује притвор као изузетну, врло рестриктивну и последњу меру, када се ни на један други начин не може обезбедити присуство окривљеног суђењу.

С друге стране, када се правноснажном судском одлуком утврди да је невин појединац био лишен слободе, онда надокнада штете за неосновано лишење слободе мора бити много већа, јер слобода грађанина не сме бити потцењена.

Суд мора свима ставити до знања да је слобода тековина коју друштво штити по сваку цену. А друштво мора бити спремно да плати цену своје слободе.

Адвокат у Новом Саду