Cena slobode

Lakoća lišavanja slobode i stavljanja ljudi u pritvor bez dovoljno pravnog osnova i valjanih dokaza gotovo je nepodnošljiva. Sloboda pojedinca, ustavno garantovana kao jedna od najvećih tekovina ljudske civilizacije, nedopustivo se lako oduzima.

Svedoci smo mnogobrojnih oslobađajućih presuda i obustavljanja krivičnih progona protiv ljudi koji su prethodno mesecima bili lišeni slobode. Akteri raznih „mafija” i „organizovanih zločinačkih grupa”, medijski satanizovani i unapred proglašeni krivima, u velikom broju slučajeva bivaju ekskulpirani nakon okončanja sudskih postupaka. Epilog: neprimetna vest u ponekom štampanom mediju i potom sudski postupak protiv države zbog naknade štete zbog nezakonitog lišenja slobode oštećenog.

Nadoknada za oduzimanje slobode meri se na sudskom kantaru u praksi po danu provedenom u pritvoru. Sadašnja praksa parničnih sudova je da dan u nezakonito određenom pritvoru košta državu oko 100 evra.

Očigledno je da za državu koju prestavlja politički deo vlasti ovaj novčani iznos nije problem, jer se uporno nastavlja s praksom lakog i nekontrolisanog oduzimanja slobode pojedincima. U njihovoj političkoj računici očigledno je nebitna sadašnja „cena hapšenja”.

Međutim, kada u političkim strukturama nema volje niti moći da se ovakav negativan trend zaustavi, društvo se mora drugim polugama vlasti boriti za slobodu pojedinca. Na strani građanina i njegovog prava na slobodu najpre mora biti sud, kao poluga vlasti koja prema Ustavu ograničava moć političkih struktura.

Sud to, konkretno, može biti na najmanje dva načina, u dva različita sudska postupka. Najpre, prilikom određivanja pritvora, kada sudija za prethodni postupak u krivičnom postupku odlučuje po predlogu tužioca, a potom sudije parničnih sudova, kada odlučuju o naknadi štete zbog nezakonitog lišenja slobode pojedinca.

Sudije za prethodni postupak morali bi restriktivnije i s mnogo više pažnje da odlučuju o predlogu tužioca za stavljanje nekog lica u pritvor, bez obzira na medijski pritisak i hajku, koja često prati ovakve postupke. Uostalom, i sam Zakon o krivičnom postupku određuje pritvor kao izuzetnu, vrlo restriktivnu i poslednju meru, kada se ni na jedan drugi način ne može obezbediti prisustvo okrivljenog suđenju.

S druge strane, kada se pravnosnažnom sudskom odlukom utvrdi da je nevin pojedinac bio lišen slobode, onda nadoknada štete za neosnovano lišenje slobode mora biti mnogo veća, jer sloboda građanina ne sme biti potcenjena.

Sud mora svima staviti do znanja da je sloboda tekovina koju društvo štiti po svaku cenu. A društvo mora biti spremno da plati cenu svoje slobode.

Advokat u Novom Sadu