Минуло време минулог рада

Две шалтерске службенице које седе у истој канцеларији и имају исту основну плату на крају месеца могу да добију различите уплате на банкарски рачун ако немају исти радни стаж. Ако прва државна службеница има основну зараду од 50.000 динара и 30 година радног стажа код истог послодавца, на крају месеца ће на име минулог рада добити и додатних 6.000 динара. Њена колегиница која, на пример, има само годину дана стажа, на исту плату добиће само 200 динара.

Е, то је заправо најбоље објашњење шта минули рад значи у овдашњој пракси. Последњим изменама Закона о раду минули рад рачуна се само за стаж проведен код последњег послодавца. Па би тако, хипотетички, трећа колегиница, која такође има 30 година радног стажа, али је у државној управи провела свега 15 година, на име минулог рада добила 3.000 динара.

Која је кључна новина када је о минулом раду реч, а коју доноси Нацрт закона о систему плата у државној управи око кога је протеклих дана било шумова у комуникацији на релацији Кори Удовички – Душан Вујовић? Министарка државне управе Кори Удовички предложила је да се, у сладу са Законом о раду, минули рад рачуна само код последњег послодавца. Међутим, министар финансија Душан Вујовић је на седници Социјално-економског савета изнео предлог да минули рад уђе у основицу да обрачун. Шта то конкретно значи на примеру службеница с почетка текста? Прва, с радним стажом од 30 година, до краја радног века на име минулог рада добијала би 6.000 динара. Под условом да јој се основна плата не повећа. Друга, са само годину дана стажа, до одласка у пензију на име минулог рада могла би да рачуна на свега 200 динара. Ни једној, ни другој више се не би с истеком године стажа додавало по 0,4 одсто на основну плату. А ако би Вујовићев предлог Влада усвојила, а касније га изгласао и Парламент, онај службеник који би се у државној управи запослио ове године, догодине би на име радног стажа имао нула динара.

Упркос томе што министар Вујовић тврди да се минули рад не укида и да би се признало све што је остварено у минулим временима, представници синдиката то ипак тумаче као укидање овог права.

„Политика” је истраживала каква је међународна пракса и да ли минули рад постоји и у другим земљама, као што тврде синдикалци, или је само реч о тековини социјализма, као што врло често знају да поруче овдашњи државни званичници.

У студији Међународне асоцијације за социјалну сигурност (ИССА), под називом „Програми социјалне сигурности широм света”, појам минулог рада нигде се не спомиње.

Адвокат Слободан Доклесић, који се бави радним правом, каже да одлично говори и немачки и енглески језик, али да не зна како се минули рад каже на та два језика. То се у комуникацији са странцима углавном објашњава описно. То потврђују и у Међународној организацији рада (МОР).

– Тај термин није познат у међународној пракси. То јесте реликт прошлости и наслеђе из времена социјализма и врло су ретке земље у свету које имају минули рад као законом дефинисану категорију.

Минули рад требало би да вреднује знање и искуство стечено током рада. И самим тим, онај ко има већи радни стаж требало би да буде награђен и има већу плату. Код приватног послодавца зарада је ствар преговора. То што ја имам 20 година стажа, а неефикасан сам, значи да ће ме послодавац платити мање. Тако да та категорија минулог рада долази у несклад с тржишним условима – каже Доклесић.

Међутим, он подсећа да Закон о раду, који је општи пропис којим је регулисано тржиште рада, признаје категорију минулог рада.

– Зато би, без обзира на све нелогичности и то што минули рад скоро нигде у свету не постоји, закон о систему плата требало да га призна. Јер, он мора да буде у складу са Законом о раду. У супротном, био би неуставан, јер би дискриминисао запослене у јавном сектору у односу на оне који раде у приватном – каже Доклесић.

Марио Рељановић, професор на Правном факултету Унион, каже да би, без обзира на међународну правну праксу, укидање минулог рада било лоше јер ће Закон о систему плата знатно смањити зараде запосленима у државној управи. Како каже, у свету минули рад постоји у колективним уговорима. Приватни послодавци лојалност радника награђују тако што му по свакој години стажа додају проценат на плату. Тиме се запослени теже одлучују да напусте газду и остају лојални фирми.