Независност се не види од сузавца

Уместо масовне прославе осме годишњице самопроглашене независности, на Косову ће се 17. фебруара одржати велики протест у режији опозиције. Очекује се да више десетина хиљада грађана затражи да влада Исе Мустафе поднесе оставку и да буду расписани ванредни парламентарни избори. Ако се то не прихвати, опозиционе странке најављују да ће свакодневно демонстрирати на улицама Приштине.

Као главни разлог за свој протест истичу незадовољство због договора с Београдом у Бриселу и обећања власти о формирању Заједнице српских општина, због чега пет месеци сузавцем опструирају рад парламента. Упућени, међутим, тврде да се иза вишемесечних оштрих опозиционих потеза заправо крије страх од почетка рада специјалног суда о злочинима такозване Ослободилачке војске Косова 1999–2000, који би с радом требало да почне ове године. Очекује се да на оптуженичку клупу седну и неки данашњи политички челници, не само из редова власти, већ и опозиције.

Свакако и да опозиција рачуна с тим да би евентуално расписивање избора довело до одлагања обећања које је Мустафа дао у Бриселу у вези с формирањем ЗСО, као што је то било и 2014, кад су, због немогућности образовања косовске владе, договори с Београдом практично били „на леру” годину дана.

Сузавац у косовском парламенту (Фото Бета/АП) 

Власт, међутим, намерава да у наредне две недеље „прогура” садашњег министра спољних послова Хашима Тачија на место председника Косова, уместо Атифете Јахјаге, којој мандат истиче 7. априла. А упркос ранијој најави да ће „дан државности” званично бити обележен на централном приштинском тргу, прославу ће највероватније морати да измести у зграду парламента.

Многи посматрачи ван Косова питају се зашто је међународна заједница благонаклона према Приштини, додељујући јој Споразум о стабилизацији и придруживању у врло кратком року. Гледа јој, како кажу, кроз прсте кад не спроводи потписано из Бриселског споразума и кад Оливера Ивановића одводи у затвор на основу политичке, а не правне пресуде, не би ли смирила духове уочи почетка рада специјалног суда.

Политичко насиље у Приштини директно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији, који се плаше аналогије с мартовским погромом 2004, када су Албанци нападали све што је српско у покрајини. Страхују, јер су уверени да Албанци имају јаке менторе и да иза свега што раде стоје велике силе.

 Илустрација Шпиро Радуловић

Албанци су незадовољни због тога што је Косово, и осам година после проглашења независности од које се толико очекивало, једнако сиромашно и пуно незапослених, док криминал цвета а полиција и судство затварају очи пред свеприсутном корупцијом.

Тиражни шведски дневник „Експресен” својевремено је написао да је „Косово црна рупа Европе, у којој цветају корупција, безвлашће, криминал, шверц оружја и дроге и трговина људима”.

Преносећи да Косово никад није било болесније у социјалном и економском погледу, приштински „Зери” пише ових дана да, две недеље пред годишњицу, на улицама има мање застава него протеклих година, а да у градовима влада мрачно расположење.

„Обећали су нам да ћемо јести златним кашикама. Шта нам значи да смо независни, када вам пасош ништа не значи и када је лош систем образовања? Кућа у којој живим се не једе, а и независност се такође не једе”, резимирала је, за „Газету блиц”, Валона Сејдулаху, из села Гламник оно шта су грађани Косова и Метохије добили у протеклих осам година од самопроглашене независности.

Колико су велики безнађе и дезоријентација на Косову, сведоче и речи Блерима Раме, косовског полицајца који је за Радио Слободна Европа изјавио да је идентификовано око 20 породица које су желеле да оду у Сирију или Ирак. „Док из Сирије масовно беже деца, стари људи, жене, са Косова мушкарци покушавају да оду тамо са својим женама и децом”, казао је Рама.

Насупрот свему овоме, пре десетак дана Косово је потписало Споразум о стабилизацији и придруживању с Европском унијом. Неће бити потребно чак ни да тај документ ратификују државе чланице пре него што ступи на снагу, као што је важило за Србију и друге земље. Сва питања која се наводе у споразуму спадају, како је саопштено, у надлежност ЕУ.

Упркос страном „ветру у леђа”, признавање независности Косова потпуно је стало: у прошлој години признање је стигло само од једне државе – Антигве и Барбуде. То је најлошији скор Косова од 2008, кад је независност самопроглашена. Према рачуници коју је пре месец дана у јавност изнео стручњак за југоисточну Европу са Лондонске економске школе Џејмс Кер Линдзи, то је 109. признање за протеклих осам година.

Косово није успело ни да постане члан Међународног арбитражног суда у Хагу, јер је остало без подршке САД и земаља „квинте”, што се у Приштини тумачи као прва изгубљена дипломатска битка у овој години, написао је лист „Коха диторе”. Поред тога, и стенд-бај аранжман са ММФ-ом је доведен у питање. Овај неуспех дошао је само два месеца после неуспелог покушаја Приштине да се учлани у Унеско, за шта Косово није успело да обезбеди ни подршку свих земаља које су признале једнострано проглашену независност.