Од Ругове до полуписмене полицајке

Неџмедин Спахиу *

На прошлогодишњој скупштини Демократског савеза Косова, после недемократског избора Иса Мустафе на њено чело, један од оснивача те странке проф. др Реџеп Ђерђи је изјавио: „Како смо ниско пали: од Ибрахима Ругове на Ису Мустафу, од Фехмија Аганија на Исмета Бећирија. Да ли можемо још горе?” Аганија је убила српска полиција током рата, а за Ругову се не зна ко га је отровао полонијумом, како се сумња (након два неуспела атентата), или је, пак, умро од рака плућа, како је званично пренето.

Писац Сабри Хамити, такође један од оснивача Демократског савеза Косова, запитао је: „Куда иде Косово? Његов први председник Ругова био је највећи албански интелектуалац свог времена. Његов наследник Фатмир Сејдију је угледни професор, па смо онда имали бизнисмена Беџета Пацолија, а сада за председницу имамо неписмену полицајку. Где ће нам бити крај?”

Ових дана медији на Косову објавили су дневник приштинске гимназије „Иво Лола Рибар”, где је Атифете Јахјага похађала средњу школу и можете замислити њене оцене – јединица до јединице. То и није чудно за особу која за пет година свог мандата као председница није научила да исправно прочита било који свој говор на матерњем језику.

Посета америчког државног секретара Џона Керија најбоље показује како се ствари мењају. Пре 17 година док су амерички авиони и ракете бомбардовали Београд због Косова, по мемоарима многих релевантних званичника света, велику улогу одиграла је мудрост Ибрахима Ругове. Сада је ситуација опречна. Џон Кери је у Београду рекао да Вучић ствара нову Србију, што је велика похвала, из било којег угла гледано, а у Приштини је Иси Мустафи и Хашиму Тачију казао: „Морате се борити против корупције. Америка је много уложила за независност Косова и неће дозволити да се руши њен суверенитет.” То, у преводу са дипломатског језика на вулгарни језик значи: пиххх, какви сте ви лопови, упропастили сте земљу.

У италијанској амбасади недавно је приказан филм о италијанском тужитељу и хероју Ђованију Фалконеу, где се показује како су се италијанске патриоте, тужитељи и судије жртвовали у борби против мафије. Гости италијанског амбасадора били су многи званичници Косова и већина дипломатског кора у Приштини. Један од амбасадора запитао је да ли је ико од косовских тужитеља или судија страдао у борби против криминала? Одговор је био негативан. То значи да судство на Косову лови само ситне рибе, Еулекс оне средње, а велике ће можда ловити специјални трибунал. Један од ратних ветерана, незадовољан оним што се десило након рата, изјавио је да нас је НАТО ослободио од Србије за 77 дана, а од наших криминалаца не може да нас ослободи 17 година.

Међутим, није истина да се нико на Косову не труди да ослобађа косовско друштво. Ако Косово нема страдалих међу судијама и тужиоцима (што је доказ да су они лишени патриотизма и професионализма), међу новинарима има професионалаца и патриота. Троје је убијено и на стотине претучено због посла којим се баве.

Најпогубнији процес на Косову јесте процес приватизације, који је почео за време Унмика, а није се зауставио ни након проглашења независности. Ментални склоп косовског друштва није био дорастао и спреман за приватизацију кад је она почела. Начин на који је изведена био је потпуно погубан за косовске финансије. Процес приватизације тобоже је почео да би се смањила корупција, а догодило се супротно – преурањена приватизација управо је подривала корупцију.

С оваквим унутрашњим проблемима косовско друштво тешко да се сналази и поред јаке подршке западних сила. Успева само у спорту и култури. Косовска национална застава подигнута је на највиши ниво када је Мајлинда Келменди проглашена светским шампионом у џудоу, а филм „Шок” је међу пет номинованих за награду Оскар за ову годину.

Док Косово има прилично добре односе са Црном Гором и Македонијом, захваљујући првенствено њиховој мудрој спољној политици, има проблема са својим најважнијим суседима: Србијом и Албанијом. Са Србијом због тога што Београд не признаје независност Косова. Са Албанијом су односи само привидно добри, а заправо постоји много трговинских и културних проблема, међу којима је и тежња неких политичких снага на Косову да од Албаније присвоје националне симболе као што је покрет Албина Куртија и други.

* Аутор је професор политичких наука Универзитета ААБ у Приштини, предавао је и на универзитетима Тиране, Тетова, Приштине и на Универзитету Хамбурга.