Излазе ли албанске странке на изборе

Док је учешће албанских партија на локалним изборима у Прешеву и Бујановцу извесно, њихов став о евентуалном уласку у трку за посланичка места у Скупштини Србије очекује се наредних дана. Ако се бар неке од седам партија ове мањине, колико их има, о томе изјасне позитивно, вероватно ће преговарати о међусобној коалицији и морати да гурну под тепих узајамни политички ривалитет на локалу.

С друге стране, поједини потези лидера Албанаца с југа Србије, попут одласка делегације предвођене Јонузом Муслијуом прво у Приштину а потом и Стразбур пре неколико дана, поједини политички представници Албанаца и сународници тумаче као почетак предизборне кампање.

Албанце у Скупштини Србије тренутно заступају двојица функционера Партије за демократско деловање из Прешева. Осим Шаипа Камберија, некадашњег председника општине Бујановац, ту је и Риза Хаљими, лидер ПДД-а ? једине албанске странке која је учествовала на изборима 2014. године и која ће вероватно опет поднети листу кандидата за посланике.

ПДД? редовно излази на парламентарне изборе од 2007. и не видим разлог да сад не буде тако. Ипак, све то време смо опозиција јер нисмо имали никакве понуде да уђемо у парламентарну већину, па су наши гласачи мало изгубили наду да преко посланика у Београду могу нешто да ураде”, наводи Хаљими, који додаје да је ПДД упутио осталим албанским странкама позив да се до 1. фебруара изјасне о учешћу на изборима, после чега ће се разговарати о евентуалној коалицији.

Неће се представници албанских партија наредних дана састати само међу собом, већ и са челницима владиног Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, чији председник Зоран Станковић каже да ће се тад разговарати и о предстојећим изборима.

Наш? став је јасан и непромењен: сви који имају право треба да учествују и провере своју изборну вредност на основу гласова грађана с тог подручја. Позивамо их да то и учине. Ми желимо да што већи број албанских партија узме учешће, било сами или у међусобној коалицији”, каже Станковић за наш лист.

Управо ширу албанску коалицију прижељкује Риза Хаљими, али подсећа да је такав савез изостао и 2014, кад је, каже, за тако нешто било више могућности. Јер, додаје, у то време, одржавани су само парламентарни избори, а сада ће с њима бити и локални. То представља потешкоћу, будући да је ПДД у општинама Бујановац и Прешево у опозицији. Бујановачку власт предводе Нагип Арифи, председник општине и лидер албанске Демократске партије (ДП) и Јонуз Муслију, председник локалног парламента, али и Националног савета албанске националне мањине, уједно и лидер Покрета за демократски прогрес (ПДП). Арифи је за Сло„бодну Европу” најавио да ДП још није одлучио о учешћу на изборима, као и да за разговоре о јединственој албанској листи треба сачекати званично расписивање избора. Другачији став, према истом извору, има Рагми Мустафа, председник Демократске партије Албанаца (ДПА) и општине Прешево, који одбацује било какво учешће на парламентарним изборима.

Хаљими за наш лист критикује обојицу због тога што су претходних година упор„но пропагирали бојкот парламентарних избора а истовремено радо учествују у трци за локалну власт у Бујановцу и Прешеву”. Он износи замерке и на рачун рада Националног савета Албанаца, предвођеног Муслијуом, зато што, тврди, то тело бојкотује чланове из редова ПДД-а. За недавну Муслијуову посету Приштини и Стразбуру он каже да по„прилично личи на кампању”.

Јонуз Муслију, како је, позивајући се на приштинске медије, пренео Танјуг, заједно с Арифијем и Мустафом у Приштини је затражио од влада Косова и Албаније више помоћи и подршке албанском становништву на југу Србије, чије политичке представнике, сматра он, треба укључити у бриселски дијалог. Делегација Националног савета Албанаца потом је отпутовала у Стразбур на састанак с представницима Високе комисије за људска права, где је најављен разговор о остваривању права албанске мањине, као и њеном економском и социјалном статусу.

Иначе, Муслију и Хаљими заједно су наступили на републичким изборима 2012. године, кад је део албанских партија имао здружену листу коју су, осим ПДД-а и ПДП-а, чинили Демократска унија Долине (ДУД) и Демократска унија Албанаца (ДУА). Тада су освојили један мандат, уз нешто више од 13.000 гласова. То је знатно мање од 24.000 гласова, колико је две године касније освојио ПДД, изашавши самостално, јер су остале албанске странке бојкотовале изборе.

Да бојкот није решење, сматра Зоран Станковић, који додаје да мањинске партије тиме не добијају ништа.

”С друге стране, учешћем у власти оне омогућују да више њихових активности буде верификовано у надлежним државним органима и телима, од скупштине, преко извршних органа, и на тај начин побољшају живот и рад свих људи који живе на том простору”, закључује Станковић.