Како ради Савет за националну безбедност

Савет за националну безбедност, тело на чијим седницама се разматрају питања и доносе одлуке из области одбране, унутрашњих послова и рада служби безбедности, у данашњем облику у Србији постоји већ скоро деценију. Најодговорнији руководиоци из система безбедности, министри и професионалци који се налазе на челу институција, састајали су се због кризних ситуација на Косову и Метохији, борбе против организованог криминала, ризика Параде поноса, миграната...

Занимљиво да су се на функцији првог оперативца овог тела – секретара савета који уједно води и Биро за координацију рада служби безбедности – до сада била само двојица људи – у време док је председник Србије био Борис Тадић то је био Миодраг Ракић, као човек од његовог највећег поверења, а од политичких промена 2012. то је Александар Вучић.

О детаљима рада Савета за националну безбедност се мало зна. Ипак, ово тело постоји довољно дуго, па је постало и предмет изучавања студената Академије за националну безбедност, институције која однедавно школује кадрове за потребе БИА. Први уџбеник који је ова високошколска установа објавила, у сарадњи са „Службеним гласником”, јесте „Контрола служби безбедности у Србији” чији је аутор др Радојица Лазић. У књизи су приказани развој домаћих служби безбедности, контролни механизми законодавне, извршне и судске власти, али и независних државних институција. У том смислу, Савет за националну безбедност има и улогу контроле служби безбедности испред извршне власти.

Др Лазић подсећа да су слична тела постојала и раније – у СФРЈ је то био Савет за заштиту уставног поретка, а у време СР Југославије само донекле сличну надлежност имао је Врховни савет одбране. Влада Србије је почетком 2002. године формирала Савет за државну безбедност.

„Међутим, треба рећи да први пут термин Савет за националну безбедност почиње да се користи тек почетком 2006. Влада Србије је 12. јануара те године донела одлуку о образовању Савета за националну безбедност. Новом одлуком владе од 31. маја 2007. Савет за националну безбедност дефинисан је као „координационо тело које се оснива ради усмеравања појединих послова из делокруга више органа државне управе”. Ова одлука била је привременог карактера јер су комплетна решења, крајем године, преточена у Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије”, објашњава др Лазић.

Законом је предвиђено да седницама савета председава председник Србије, а ако је он спречен – ту дужност обавља премијер. Биро за координацију рада служби безбедности је оперативно тело које усклађује рад служби безбедности и извршава закључке савета. Ово тело окупља директоре служби безбедности (БИА, ВБА и ВОА) а седницама присуствује и секретар савета. У раду бироа, по позиву, могу да учествују и представници полиције, тужилаштва, царине и других државних органа.

Далеко од тога да се у поменутом уџбенику за тајне агенте БИА само набрајају законска решења. Напротив, писан је са критичким освртом, па тако постоји и поглавље „Контроверзе у вези са радом Савета за националну безбедност”. Лазић износи предлоге које би требало имати у виду приликом следећих законских регулисања ове области.

„Ретко ко је анализирајући позицију савета приметио, да ако је члан начелник Генералштаба ВС, зашто онда ту, поређења ради, нема директора полиције”, наводи Лазић наглашавајући да би и министар спољних послова морао бити члан савета.

По његовом мишљењу, приликом измена Устава потребно је унети одредбе које се односе на савет.

„Тиме ће ово и те како значајно тело националне безбедности добити још више на снази и постати уставна категорија”, сматра Лазић.