Нови Сад прославио 268. рођендан

Нови Сад – Некада Рацко (српско) село, касније Петроварадински шанац, а данас град Нови Сад обележио је 268. рођендан. Насеље никло од „петроварадинске стене“ први пут се помиње пре више од 300 година, али први фебруар 1748. у његовој историји има посебан значај. Његови ондашњи становници су тада за своје место откупили од аустроугарске царице Марије Терезије статус слободног краљевског града. Са слободом која се мерила с тадашњих 80.000 форинти, стигли су и називи: Нови Сад – на српском језику, Ујвидек – на мађарском, Нојзац – на немачком и Неопланта – на латинском.

На свечаности која је поводом 1. фебруара – Дана града јуче одржана у Српском народном позоришту, бившем градоначелнику Јовану Дејановићу уручена је Фебруарска награда, највише градско признање које од 1998. додељује Скупштина града. Уручујући му бронзану статуу голубице, градоначелник Милош Вучевић рекао је да је Фебруарска награда Дејановићу симбол захвалности за све што је урадио за „вољени град“.

„Нови Сад је увек био град од људи који имају велике снове и јасну вољу да их оживе, да Нови Сад чине увек бољим“, казао је Вучевић.

Јован Дејановић (1927) на челу Новог Сада био је у два мандата, од 1974. до 1982. године, када се град убрзано развијао. Тада су грађени и завршени СНП, Мост слободе и Спортски и пословни центар „Спенс“. Подигнуто је пет основних школа и шест обданишта, институт у Сремској Каменици, зграда РТВ Нови Сад, никло је Ново насеље, измештен је саобраћај из центра града...

„Времена се мењају, али оно што повезује Нови Сад данас и Нови Сад из седамдесетих година прошлог века јесте та жеља да стално напредује“, казао је Вучевић.

Град се, по речима Вучевића, никад није препуштао игри судбине, а био је на великим искушењима. Није клонуо, додао је, ни кад је био несрећан.

„Лепота Новог Сада мери се квалитетом живота, очуваним старинама, свежим новотаријама, али и брзином хода и дужином вокала. Знам да смо због те његове лепоте и посебности помало и уображени, па га издижемо изнад осталих вароши – како због своје историје и традиције, тако и због судара давних времена и модерног доба, патине, али и нових булевара и светла велеграда, због тамбуре и Егзита“, казао је Вучевић.

Награђени Дејановић је Фебруарску награду доживео као признање за остварења која је, напомиње он, у оном времену и систему постигао са својим сарадницима и бројним Новосађанима. Генерацијама које су сада на друштвеној сцени или тек пристижу пожелео је да што успешније раде на развоју града и буду боље од претходних.

Новчану награду од 130.000 динара наменио је школи „Др Милан Петровић” за куповину осам таблета са софтвером за комуникацију намењених глувонемој деци. Тиме ће им се, додао је лауреат, бар мало олакшати живот.

Прослави је присуствовао је и министар правде Никола Селаковић.