Како ЦИА обмањује сопствене агенте

 У свету шпијуна нико никоме не верује, чак ни својима. Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) заварава запослене и намерно им шаље погрешне информације о операцијама и изворима у иностранству, открио је „Вашингтон пост”, позивајући се на садашње и бивше безбедносне званичнике.

Врх агенције се не либи да обмањује све изузев најпоузданијих агената. Када је реч о најповерљивијим акцијама, у депеше које долазе до великог броја људи убацују се нетачни подаци да би се истините информације одаслале само одабранима.

Овакав начин рада је, пише престонички дневник, споран не само зато што показује да ЦИА не верује својим обавештајцима већ и због тога што се слање накнадних порука одвија неслужбеним каналима, док прве, погрешне информације изазивају збрку у агенцији и вероватно се крши закон.

Метод заштите података и одбране од непоузданих запослених, у жаргону назван „замазивање очију”, открио је Обавештајни одбор Сената док је истраживао како је ЦИА мучила осумњичене за тероризам. Истина о тортури доспела је у јавност пре две године, захваљујући сажетку извештаја о томе, али је откриће о двострукој игри у шпијунској агенцији остало скривено у остатку материјала, са којег није скинута ознака тајности. Извори вашингтонског листа, који су имали увид у целокупну документацију, објашњавају да су сенатори увидели недоследности у обавештајној преписци и да су назначили макар два случаја држања агената у заблуди.

Шефови из централе у Вирџинији послали су испостави у Пакистану обавештење да обуставе лов на борца Ал Каиде, да би убрзо после тога поручили малом броју људи да игноришу претходну поруку и наставе мисију.

„Лагани су људи који нису имали инсајдерски приступ. Намерно су варани”, казао је извор вашингтонског листа.

Оперативци су често збуњени када приме супротстављене вести и шефови морају да им лично објасне о чему је реч. Накнадне поруке су неслужбене и ни на који начин нису означене као једино исправне. Невоља са првобитним депешама је што оне доспевају на столове аналитичара, који, узимајући их као кредибилне, процењују ситуацију и предлажу акције.

„Стварно се играју ватром”, оцењује Фред Хиц, који је годинама радио у врху агенције.

Квазидепеше улазе у обавештајни систем као да су веродостојне и као такве могу да дођу до Беле куће, Пентагона, Конгреса, а једног дана, када се са њих скине ознака тајности, и до државних архива. Подржаваоци истичу да уобичајене депеше доспевају до превеликог броја људи у ЦИА, због чега је неопходно да највеће тајне остану тајне за већину.

„Не желим да стотине људи буду информисане. Овако број прималаца могу да сведем са 500 на пет”, објашњава бивши високи званичник ЦИА у Пакистану и Авганистану.

Неке његове колеге истичу да је то традиција стара неколико деценија. Почела је за време хладног рата како би ЦИА стала на пут совјетским шпијунима у својим редовима. Данас на мети нису само могући контраобавештајци већ и одани упосленици са најнижих нивоа хијерархије, који би нехотице могли да одају државне тајне познаницима.

ЦИА и Сенат су одбили да коментаришу сазнања „Вашингтон поста”. Извори поменутог листа цитирају сенатски извештај у делу у којем се наводи да је употреба дронова дуго била непознаница чак и за упосленике са високим овлашћењима. Да би од агената у Пакистану сакрила да успешно користи беспилотне летелице у ликвидацији терориста, ЦИА је одаслала меморандум да је осумњичени погинуо у племенским размирицама. У каснијој депеши за пробране стигла је информација о убиству из америчког дрона.

Поједини експерти сматрају да је пракса контроверзна чак и ако је истина да она никада није довела до погрешне анализе, процене или одлуке у ЦИА или Белој кући. Стручњак за област државних тајни Стивен Афтергуд указује да би проблематични званичници, попут трећег човека ЦИА, који је 2008. осуђен због корупције, могли да искористе овакав начин рада да би прикрили сопствене преступе.

„Не желите да неко попут њега припрема обмањујуће депеше. Прикривање недела онда постаје врло лако”, оцењује Афтергуд.

Према савезним законима, сваки владин службеник је извршио кривично ако је „сакрио, прикрио, фалсификовао и слагао” у званичним документима. Правници не знају за закон који од општег правила изузима запослене у ЦИА, али не могу ни да се сете да је иједан обавештајни званичник икада одговарао због подметања лажи у најповерљивијим државним материјалима.