Бржи проток робе кроз Србију

Отварањем првих поглавља у преговорима са ЕУ половином децембра прошле године Србија је одшкринула врата Европске уније, а српска царинска служба је 1. фебруара 2016. постала део царинског система „уједињене Европе”. Управа царина је прошлог понедељка у поноћ почела да примењује такозвани Нови компјутеризовани транзитни систем (НЦТС), који омогућава да страна роба готово без задржавања прелази нашу границу на путу ка одредишту у некој од 34 европске земље.

Реч је о електронској царинској процедури без папира, а њеним увођењем Србија је испунила један од услова за приступање пуноправном чланству у ЕУ.

– Србија се 1. фебруара укључила у транзитни систем Европске уније, што значи да у протоку робе српска граница практично не постоји – објашњава Милош Томић, директор Управе царина. – Пре ного што нам је ЕУ дозволила да се укључимо у њен транзитни систем, Србија га је у својим границама примењивала целе 2015. године. Тако је Управа царина у прошлој години обрадила безмало 1,2 милиона транзитних декларација. То значи да је кроз нашу земљу, користећи нови систем, на путу до свог крајњег одредишта са робом прошло готово милион и две стотине хиљада камиона, бродова и возова.

Тако је Србија заслужила да приступи конвенцијама о заједничком транзитном поступку. Компјутеризована царинска процедура, напомиње Томић, омогућава да учесници у робном промету остварују већу зараду од транзита. Наши копнени саобраћајни коридори постају привлачнији за превознике, што доноси више посла банкама, мењачницама, угоститељима, ауто-сервисима и бензинским станицама, а увећава се и приход од наплате путарине.

Конвенцију о заједничком транзитном поступку чини 28 земаља ЕУ, четири земље ЕФТА, Турска, Македонија и од 1. фебруара Србија.

– Већина земаља у нашем окружењу користи НЦТС, као што су Мађарска, Румунија, Бугарска, Хрватска и Македонија од марта 2014. – указује наш саговорник. – Да нисмо увели овај систем, Србија би била једино царинско подручје које прекида ланац сигурног транспорта робе у овом региону и на Коридору 10.

Улазак Србије у овај компјутеризовани транзитни систем, који примењују 34 земље, смањиће застоје на граничним прелазима и транспортне трошкове, што повећава конкурентност српске привреде. Очекује се да Коридор 10 привуче више камиона, нарочито после његовог завршетка у марту 2017, укључујући и један број шлепера са Коридора 4, који пролази кроз Бугарску и Румунију.

Директор Управе царина подсећа да је ова државна служба почела да уводи и такозвани систем овлашћених привредних субјеката. Реч је о, како цариници воле да кажу, максималном поједностављењу царинских процедура. До сада су статус овлашћених привредних субјеката у Србији стекле три компаније, док су још две у поступку контроле.