ЕУ је превара, „Шенген” је мртав

Екс­трем­ној де­сни­ци у Евро­пи све иде на­ру­ку. Ма­сов­ни при­лив из­бе­гли­ца са Бли­ског ис­то­ка, из Ав­га­ни­ста­на и Афри­ке, не­сло­га у Европ­ској уни­ји у про­на­ла­же­њу за­јед­нич­ког, европ­ског од­го­во­ра на ве­ли­ку „се­о­бу на­ро­да у 21. ве­ку”, не­у­спе­шно при­ла­го­ђа­ва­ње тра­ди­ци­о­нал­них по­ли­тич­ких стра­на­ка и по­кре­та са­вре­ме­ним иза­зо­ви­ма – са­мо су не­ки од раз­ло­га да екс­трем­ни де­сни­ча­ри за­до­вољ­но тра­ља­ју ру­ке.

По­пу­лар­ност екс­трем­не де­сни­це у Евро­пи не­сум­њи­во је у по­ра­сту. Њи­хо­ве за­па­љи­ве па­ро­ле про­тив „пр­ља­вих стра­на­ца”, „ла­жне де­мо­кра­ти­је”, „не­спо­соб­не ЕУ”, „из­дај­нич­ких вла­да”, уз зах­те­ве за но­во „чи­та­ње и ту­ма­че­ње исто­ри­је”, осва­ја­ју про­стор и пре­те да озбиљ­ни­је про­ме­не са­да­шњи европ­ски по­ли­тич­ки мо­за­ик.

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Кра­јем ја­ну­а­ра на се­ве­ру Ита­ли­је, у Ми­ла­ну, одр­жан је са­ста­нак ис­так­ну­тих пред­став­ни­ка екс­трем­не де­сни­це у Евро­пи. До­ма­ћин био је ли­дер ита­ли­јан­ске Се­вер­не ли­ге Ма­тео Сал­ви­ни, а ње­го­ви го­сти би­ли су Хајнц Кри­сти­јан Штра­хе – пр­ви чо­век аустриј­ске Сло­бо­дар­ске пар­ти­је – Ма­рин ле Пен, „га­зда­ри­ца” фран­цу­ског На­ци­о­нал­ног фрон­та, и Том ван Гри­кен, по­сла­ник у Европ­ском пар­ла­мен­ту из бел­гиј­ске по­пу­ли­стич­ко-де­сни­чар­ске стран­ке Ва­ламс бе­ланг.

„Ми смо бу­дућ­ност, је­ди­на на­да за гра­ђа­не у на­шим др­жа­ва­ма, ми смо га­ран­ти без­бед­но­сти”, из­ја­вио је три­јум­фал­но по­сле ми­лан­ског са­стан­ка Хајнц Кри­сти­јан Штра­хе. „Са­мо онај ко во­ли сво­ју отаџ­би­ну мо­же да во­ли и дру­ге др­жа­ве.”

Ко­мен­та­ри­шу­ћи нај­но­ви­ја до­га­ђа­ња у Евро­пи, ови екс­трем­ни де­сни­ча­ри су се сло­жи­ли да је „Шен­ген­ски спо­ра­зум мр­тав”.

„Ка­да јед­на ле­ви­чар­ска вла­да, као што је ова у Швед­ској, од­лу­чи да про­те­ра 80.000 љу­ди за­то што им ни­је одо­брен азил, он­да то зна­чи да је ’Шен­ген’ мр­тав”, за­кљу­чио је Ма­тео Сал­ва­ни.

Он се за­ло­жио да Ита­ли­ја од­мах за­тво­ри сво­је гра­ни­це пре­ма Аустри­ји и Сло­ве­ни­ји.

„Уко­ли­ко Ита­ли­ја оста­не је­ди­на др­жа­ва ко­ја не кон­тро­ли­ше сво­ју гра­ни­цу, то зна­чи да ће сви ми­гран­ти до­ћи у на­шу зе­мљу”, сма­тра Сал­ви­ни.

Го­шћа из Фран­цу­ске је у Ми­ла­ну би­ла нај­о­штри­ја. Ма­рин ле Пен је оп­ту­жи­ла „ло­би из Бри­се­ла” да ко­ри­сти ма­сов­ни до­ла­зак из­бе­гли­ца ка­ко би „оси­ро­ма­шио зе­мље чла­ни­це” и „ра­зо­рио европ­ску ци­ви­ли­за­ци­ју”.

„Европ­ска уни­ја је по­ли­тич­ка и људ­ска пре­ва­ра”, по­ру­чи­ла је из Ми­ла­на Ма­рин ле Пен.

Ко­мен­та­ри на ова­кве по­ру­ке су не­по­треб­ни. Екс­тре­ми­сти са де­сни­це су, не­сум­њи­во, про­це­ни­ли да је до­шао њи­хов тре­ну­так, ски­ну­ли су ру­ка­ви­це и „уда­ра­ју” из све сна­ге. Пра­вих од­го­во­ра на њи­хо­ве за­па­љи­ве па­ро­ле за­сад не­ма, а од­је­ци су по­вољ­ни: по­пу­лар­ност екс­тре­ми­ста ра­сте и све су бли­жи кор­ми­лу вла­сти.
Ж. Ракић

-------------------------------------------------------------------------------
 

Герт Вил­дерс или по­ли­тич­ка зло­у­по­тре­ба па­три­о­ти­зма

Ако ико та­ко упор­но ма­ни­пу­ли­ше пој­мом па­три­о­ти­зма про­ту­ра­ју­ћи под њим мр­жњу пре­ма дру­гим на­ро­ди­ма и фло­ску­ле о су­пер­и­ор­но­сти соп­стве­не на­ци­је, то је он­да сва­ка­ко Герт Вил­дерс, ли­дер хо­ланд­ске пар­ти­је Сло­бо­да. Шта се крч­ка у ку­хи­њи овог де­сни­ча­ра, ко­јем се, из­ме­ђу оста­лог, при­пи­су­је би­сер да је из­ме­ђу Ку­ра­на и „Мајн камп­фа” ста­вио знак јед­на­ко­сти, ви­ди се из ње­го­вог нај­но­ви­јег ма­ни­фе­ста, об­ја­вље­ног пре не­ко­ли­ко да­на, у ко­јем по­зи­ва на бу­ђе­ње „па­три­от­ског про­ле­ћа”. Ево не­ких де­та­ља из тог урат­ка:

„За­пад­ња­ке су њи­хо­ве ели­те де­це­ни­ја­ма убе­ђи­ва­ле да је мул­ти­кул­ту­рал­ност вр­ли­на, а па­три­о­ти­зам ствар про­шло­сти… Ели­те апла­у­ди­ра­ју по­ли­ти­ча­ри­ма по­пут не­мач­ке кан­це­лар­ке Ан­ге­ле Мер­кел. Пред­сед­ник Оба­ма по­здра­вља ње­но ли­дер­ство. Ма­га­зин ’Тајм’ ју је на­звао ’кан­це­лар­ком сло­бод­ног све­та’, и то са­мо због јед­ног раз­ло­га. За­то што је глу­па­во про­да­ла без­бед­ност и бла­го­ста­ње свог на­ро­да за хор­де углав­ном му­шких пу­сто­ло­ва (са Бли­ског ис­то­ка) ко­ји ра­ди­је жи­ве на ра­чун не­мач­ких по­ре­ских об­ве­зни­ка, уме­сто да се бо­ре за сво­ју зе­мљу.”

Зло­коб­ни тон Вил­дер­со­вом апе­лу ње­му слич­ним „па­три­о­ти­ма” да­је стал­но ин­си­сти­ра­ње на су­пер­и­ор­но­сти за­пад­њач­ке ци­ви­ли­за­ци­је за­сно­ва­не на хри­шћан­ству и ју­да­и­зму над оном у ко­ју је уткан ислам. За ње­га је сек­су­ал­но на­па­ство­ва­ње Не­ми­ца у но­во­го­ди­шњој но­ћи у Кел­ну „не­мач­ки сек­су­ал­ни 11. сеп­тем­бар”, а кри­ве су, на­рав­но, из­бе­гли­це, без из­у­зет­ка.

Он, ме­ђу­тим, при­лич­но пре­ци­зно да­је ди­јаг­но­зу да је у Евро­пи, из­ну­ре­ној еко­ном­ском и из­бе­глич­ком кри­зом, на­сту­пио при­лич­но по­во­љан тре­ну­так за лан­си­ра­ње иде­о­ло­ги­је о спољ­ним не­при­ја­те­љи­ма. Ње­гов по­зив да 2016. бу­де го­ди­на у ко­јој ће се отво­ри­ти но­во, „па­три­от­ско” по­гла­вље, зву­чи опа­сни­је не­го ина­че.

Д. Вукотић

---------------------------------------------------------------------------------------

„Од­врат­на и не­под­но­шљи­ва” ал­тер­на­ти­ва

Франк­фурт, Хај­дел­берг – То што пар­ти­ја Ал­тер­на­ти­ва за Не­мач­ку (АфД) ра­ди у де­ба­ти о из­бе­гли­ца­ма је­сте не­ху­ма­но, не­под­но­шљи­во и окрут­но. Ово ни­је ре­као ни­ко из вла­да­ју­ће не­мач­ке ко­а­ли­ци­је, чи­јем де­мо­хри­шћан­ском де­лу АфД све ви­ше узи­ма би­ра­че, већ еко­но­ми­ста Бернд Лу­ке, бив­ши пред­сед­ник АфД-а, ко­ју ју је 2013. осно­вао пре све­га као пар­ти­ју ко­ја се бо­ри про­тив евра. Ова по­пу­ли­стич­ка де­сни­чар­ска стран­ка је пре три го­ди­не ума­ло ушла у Бун­де­стаг, осво­јив­ши 4,7 од­сто гла­со­ва, а бу­ду­ћи да се про­шле го­ди­не по­де­ли­ла, при че­му је из ње иза­шла ве­ћи­на осни­ва­ча, ана­ли­ти­ча­ри су јој пред­ви­ђа­ли про­паст.

Али, ка­да су из АфД иза­шли углед­ни ли­бе­рал­ни еко­но­ми­сти, за­о­ку­пље­ни мр­жњом пре­ма евру и же­љом да Не­мач­ка иза­ђе из евро­зо­не, оста­так стран­ке је пре­у­зео оштар ан­ти­и­збе­глич­ки курс у ко­јем ак­ту­ел­на пред­сед­ни­ца стран­ке Фра­у­ке Пе­три за­го­ва­ра да по­ли­ци­ја на гра­ни­ца­ма пу­ца на из­бе­гли­це. Ка­да је у ју­лу 2015. сме­њен, Лу­ке је ре­као да је ство­рио чу­до­ви­ште, а да­нас ис­ти­че да је по­ли­ти­ка АфД-а „од­врат­на” и да пар­тиј­ско вођ­ство „ни­је за­у­ста­ви­ло ову ра­ди­ка­ли­за­ци­ју већ га је по­спе­ши­ло”.

И док Лу­ке сма­тра да ову по­ли­ти­ку „не же­ле љу­ди у Не­мач­кој”, све ан­ке­те ука­зу­ју да је по­пу­лар­ност АфД-а са три од­сто, ко­ли­ко је имао про­шлог ле­та, са­да по­ра­сла на око 13 од­сто, што га чи­ни тре­ћом стран­ком по по­пу­лар­но­сти у Не­мач­кој.

АфД се­бе ви­ди као при­род­ног парт­не­ра исла­мо­фо­бич­ног По­кре­та Евро­пља­на про­тив исла­ми­за­ци­је За­па­да (Пе­ги­да), а ка­ко оце­њу­је по­ли­тич­ки ма­га­зин „Шпигл”, ви­ше од ми­ли­он из­бе­гли­ца у зе­мљи де­лу­је као „ка­та­ли­за­тор но­вог де­сног по­кре­та”, ко­ји оку­пља кон­зер­ва­тив­не гра­ђа­не ко­ји су по­след­њих го­ди­на осе­ти­ли да их ета­бли­ра­не пар­ти­је ви­ше не пред­ста­вља­ју.

Н. Радичевић