Смушеност у одбрани, немоћ на средини

Када кола крену низбрдо тешко их је зауставити. „Парни ваљак” је био на висини задатка тек првих четврт часа вечитог дербија, а онда се сурвао у Звездину провалију.

Да ли је добро убити наду играчима који су се не само за Црвену звезду, већ други део шампионата припремали пуна два месеца?. Фудбалски душебрижници постају најгрлатији када осете да је дошао „прави” тренутак да се нападне. Тако ће бити и сада када је Партизан на „коленима”, али, не треба заборавити трка је тек кренула.

У европском излогу фудбала српска светковина – „вечити дерби” се још једном попут Феникса подигао из пепела, пооказавши да још увек нисмо изгубили фудбалско достојанство, иако су трибине биле празне. Између два полувремена „небо се отворило” као да жали што је 132. вечити дерби одигран у потпуној тишини. Та слика нашег најлепшег фудбалско празника обишла је читав свет...

Да ли је Бојан Радовановић, члан Управног одбора био у праву када се успротивио готово комплетној клупској управи подигавши глас против постављања Славише Јокановића на клупуПартизана? Време ће показати. Тек, Јокановић се није добро снашао на новом радном задатку, па њему и његовим најближим сарадницима остаје да заједно са фудбалерима подигну главу и приону на посао, јер у супротном Партизану се не пише добро.

Обрачун два наша најпопуларнија клуба поново је, по ко зна који пут на нашем највећем стадиону, припао домаћину. Овог пута Звезда је лако и убедљиво дошла до бодова, а стекао се утисак да је Партизан дошао на „Маракану” са белом заставом.

Одавно Партизан није био тако немоћан, неорганизован, чак и смушен, па ће ова недеља бити резервисана и за поправљање психолошке ситуације. Најлакше је осути паљбу, али то није пут који води до излаза из кризе. „Црно-бели” морају што пре да се организују, а Славиша Јокановић мора да незадовољство, које га је пратило током припрема, остави за собом, и да упркос поразу улије мало оптимизма својим играчима, јер други део првенства је тек почео.

Ако би тражили кривце за убедљив пораз Партизана списак би био подугачак. Није се очекивало да Дарко Божовић чак четири пута вади лопту из своје мреже, али штопери Вјештица и Ђорђевић били су готово неприметни, па је искусни Јестровић радио буквално шта је хтео. Зашто је Еднилсон добио шансу у односу на Митровића кога је Јокановић, посебно на припремама у Дубаију, спремао за вечити дерби, логично је питање. Међутим, у седмици пред дерби, Митровић је на тренинзима показао пуно недостатака – конфузију, нервозу, неодлучност, па се Јокановић определио за још увек недовољно спремног Португалца. Можда у том грму лежи зец. Партизан није имао играча који ће да повуче тим и преузме одговорност, тим пре што је Мореира одиграо можда и најслабију утакмицу у дресу „црно-белих”, па је потпуно јасно због чега је Партизан доживео већ на старту другог дела првенства резултатски дебакл.

Чини се да „буразерски односи” више нигде не пролазе. Партизан је у суботу приступио неозбиљно важном задатку, понео се неодговорно према армији својих навијача, па му сада преостаје да што пре збије редове, врати самопоуздање и у суботу против Смедерева оствари победу. Све осим победе одвело би га у још већу кризу...

После јучерашњег тренинга Славиша Јокановић се запутио ка Хумској где су га чекали спортски директор Иван Томић и генерални секретар Гордан Петрић. Чини се да је Томић, пре свих, имао шта да каже тренеру Партизана.

--------------------------------------------- 

Биће и кажњених

После дебакла у дербију сигурно је да ће Председништво „црно-белих” на челу са Томиславом Караџићем повући неколико потеза не би ли се тим пробудио и раздрмао.

Најављују се новчане казне за појединце, а може се очекивати и да неки играчи изгубе место у тиму...

Д. Тодоровић

--------------------------------------------- 

Мореира већи кривац за офсајд од Малетића

Што Партизан у 18. минуту није повео против Црвене звезде с 2:0 крив је –Мореира. Његов погодак је оправдано поништен због офсајда у коме се нашао искључиво због своје неопрезности. Истина, Малетић је могао сам да заврши акцију пошто је био очи у очи са Звездиним голманом Ранђеловићем. Ипак, околности су биле такве да може да се разуме зашто се није одлучио на такав потез.

Малетић је имао лопту у ногама и морао да води рачуна и о њој, и о кретању противничког голмана и у исто време да стрепи да га с леђа не изненади неки Звездин играч. За разлику од њега Мореира је имао само један задатак – да се оријентише према положају лопте, то јест да избегне офсајд. Ако о томе није водио рачуна, а имао је изванредан преглед ситуације, онда је бесмислено што је пратио акцију. У противном Малетић не би имао избора и морао би сам да заврши противнапад.

Наравно, да је Малетић фудбалер већег калибра имао би, прво, довољно самопоуздања да сам матира голмана, а, друго, приметио би да је Мореира у офсајду. Без обзира на то не може да му се замери што га је издао такозвани периферни вид (није лако да се процени у ком положају је играч који утрчава бочно у готово истој линији), па се одлучио да упосли саиграча пред којим је био потпуно празан гол. Колико „занатска” неопрезност може скупо да кошта показао је управо „вечити дерби”. Црвена звезда је минут касније изједначила и осокољена тиме не само што је потпуно заслужено преокренула резултат, него је извојевала и убедљиву победу.

И. Ц.