Бугарска лекција „црно-белима”
Први утисак уме да буде варљив, неко, ипак, сматра да је важан. Без обзира на народно казивање, уводни утисак „црно-белих” на утакмици са ЦСКА 1948 из Софије није имао нарочит печат. Некако анемично, солидно, али опет недовољно добро, одиграли су изабраници Саше Илића прву утакмицу на припремама у Словенији. Ривал из главног града Бугарске био је конкретнији тим током већег дела меча, наплатио то што је припреме почео нешто раније и претходно одиграо већ два контролна меча. Сви ти фактори резултовали су лагодним тријумфом ЦСКА 1948 – 3:0.
Стиче се утисак да је резултат био можда нешто убедљивији и строжи према „црно-белима”, од онога што су сугерисала дешавања на терену.
Упркос томе што је поред утакмице стајао епитет пријатељске, односно припремне, интензитет и борбеност двеју екипа били су на изузетно високом нивоу још од почетних минута сусрета. Баш по укусу Саше Илића, Партизан је „изашао” високо, у пресинг, и покушао да науди ривалу на тај начин. Желели су млади играчи српског великана да све оно што су вежбали претходних дана на тренингу примене и у пракси, али искусан и уигран противник, ипак, није презао пред агресивношћу формалног госта.
Храбра, али ризична игра „црно-белих” била је „мач с две оштрице”. Високо постављена дефанзивна линија утицала је и на стварање позамашног простора иза леђа одбране Партизана, што је пре свих користио Георги Русев. Бугарски крилни нападач задавао је потешкоће младом Милану Рогановићу, а недаће за десног бека Парног ваљка ескалирале су кад је у 34. минуту скривио једанаестерац, управо над Русевим. Одговорност да реализује „најстрожу казну” преузео је најбољи стрелац бугарског шампионата минуле сезоне Мамаду Диало. Корпулентни нападач из Мауританије није имао потешкоћа са беле тачке, рутински „пославши” Милоша Крунића на погрешну страну.
Лопта у властитој мрежи поново је покренула Парни ваљак. Нису желели „црно-бели” да потпишу преурањену капитулацију и само одмахнуо белом заставицом. Говор тела изабраника Саше Илића поново је алудирао на инат, пркос и велику жељу. Ипак, ментална снага није могла да надомести изостанак физичке спреме, фактора који је неминовно фаворизовао бугарски тим.
Ни велики одмор није променио много, а по поновном истрчавању играча из тунела, дешавања на травнатом тепиху стадиона „Белтинци” су остала мање или више непромењена.
Састав из Софије и даље је доминирао у поседу лопте, стиче се утисак, рутински одржавао минималну предност из уводних 45 минута.
„Црно-бели” нису успевали да пронађу решења по боковима, а јалове нападе кроз средину терена, далеко искуснији ривал заустављао је релативно лако.
Изузев бравуре 20-годишњег Зорана Алиловића и атрактивног покушаја ван шеснаестерца, српски тим није створио много адекватних прилика. С друге стране, надмоћни противник у изгледне ситуације је улазио као од шале, добру игру крунисао је другим поготком у 55. минуту. Русев је поново био проблем, реализовао контранапад и решио питање победника – 2:0.
Као ударац печата на пасош непријатног цариника, „црно-беле” је заболео гол Атанаса Илиева у смирај меча. Бугарин је у 90. минуту био прецизан из петерца „црно-белих” – 3:0.
Не нарочито добар утисак, Парни ваљак ће имати шансу да поправи у четвртак (18), кад ће копља да укрсти са словеначким Алуминијем.
Стадион: Белтинција. Гледалаца: 70. Судија: Капут (Словенија). Стрелци: 1:0 Диало (35), 2:0 Русев (57), 3:0 Илиев (90).
ЦСКА 1948: Маринов (од 61. Шејтанов), Медина (од 45. Гривић), Хофман, Двали, Солтани (од 58. Гашевић), Кребс (од 58. Паркоменко), Куелар (од 58. Витанов), Масиел (од 58. Собреро), Русев (од 58. Цонев), Диало (од 58. Илиев), Мејер (од 58. Бојчев).
ПАРТИЗАН: Крунић, Рогановић, Ђурђевић, Митровић, Малик, Драгојевић, Угрешић, Зековић, Трифуновић, Траоре, Лекић.
Друго полувреме (4-3-3): Бањић, Нинић, Милић, Маринковић, Миловановић, Алиловић, Јанковић, Вукотић, Јовановић, Зубаиру, Којзек.
Минијатура Траореа
Иза Шаке Траореа је сасвим солидна премијера у „црно-белом” дресу. Крилни играч из Обале Слоноваче је превасходно показао велику жељу и допринео у дефанзиви, пресекавши неколико лопти. Доскорашњи играч Милана имао је сјајну минијатуру крајем првог полувремена кад је лажњаком сјајно избацио чувара, потом и квалитетно шутирао, али је Маринов био на висини задатка и зауставио ударац нападача Партизана.
Ипак, тренутком инспирације, Траоре је показао да би могао да буде убојита стрела у тиму Саше Илића наредне сезоне.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


