Стратегије као жеље

Угледнa професорка Пољопривредног факултета Универзитета у Београду др Наталија Богданов није демантовала ниједан податак о резултатима пољопривредне производње у Србији које сам навео у тексту! Ти резултати су и део Стратегије пољопривреде и руралног развоја 2014 - 2024. године, чију израду је она водила као руководилац тима стручњака. Тај тим је нереално планирао развој аграра за целу деценију.

У рецензији Стратегије овај став је саопштио професор Економског факултета у Суботици и бивши савезни министар пољопривреде Југославије др Ковиљко Ловре, који је навео да аутори стратегије ,,пројектују да удео пољопривреде у БДП привреде до краја десетогодишњег периода треба да се повећа на 15 до 20 одсто. У варијанти да удео пољопривреде порасте на 15 одсто, то значи да пољопривреда до 2023. треба да се развија по стопи од 6,1 одсто просечно годишње, а да непољопривредни део привреде у истом периоду опада по просечној годишњој стопи од - 0,76 одсто. У варијанти када би пољопривреда остварила раст удела БДП од 20 одсто требало би да се развија по стопи од 9,19 процената просечно годишње, уз истовремени пад непољопривредног сектора од – 1,36 одсто просечно годишње“.

Агрaрни експерти су, дакле, нерeалним и нетачним бројевима креаирали десетогодишњу будућност аграра. Нереално планирање потврдило се већ прве године реализaције Стратегије - падом, а не растом производње!

И рецензија Стратегије је била званични документ на првој јавној расправи о Нацрту стратегије на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Резултати пољопривредне производње из 2015, прве године примене Стратегије, показују да имамо пад од 7,3 одсто, уместо раста, како пише у жељама креатора Стратегије (која иначе није стигла до скупштине Србије – зашто?).

Ја јавности само саопштавам резултате свих тих скупо наплаћених израда стратегија експертског тима, јер креатори овог документа очигледно нису имали воље да говоре о његовој реализацији. Мислим да се професорка Богданов, која је креатор и многих ранијих наших стратегија о развоју пољопривреде, после којих аграр увек има пад производње, обраћајући се мени, обратила на погрешну адресу…

Мени као новинару преостаје да поставим питање зашто се ,,реалне” жеље аутора стратегије не остварују?

Ако нису прочитали рецензију др Ковиљка Ловре, која је изнета на првој јавној расправи, могу да је потраже на званичним сајтовима или код рецензента. Могуће је да пажљиво читање рецензије искористе за писање будућих стратегија, јер они су у сваком тиму!

Новинар, публициста и аналитичар