На пресуду у чарапама

Вршилац дужности републичког јавног тужиоца Слободан Радовановић суспендовао је у последњих неколико месеци тројицу тужилаца. После спроведене интерне истраге највише тужилачке инстанце у Србији, утврђено је да су Живко Јосимовић, општински тужилац из Руме, Јовица Максимовић, окружни тужилац из Суботице и његов колега из Зрењанина Драган Лазић нестручно и несавесно обављали тужилачку дужност.

Осим заједничког именитеља да се према послу нису односили онако како доликује, сваки од тројице поменутих тужилаца ће, у свом радном окружењу, остати упамћени по својим особеностима. Тако ће се сигурно још дуго препричавати да је суботички окружни тужилац на изрицање пресуде умео да дође изувен, у чарапама, а да је његов колега из Руме одбијао да напусти канцеларију, упркос одлуци о суспензији.

„Најгрешнији” је, чини се, ипак Драган Лазић, дојучерашњи окружни тужилац у Зрењанину. Он је, како је објављено, од странке у поступку као „поклон” примио 40 шлепера грађевинског материјала, а колика је била његова „пословна умешност” говори и податак да је исти грађевински материјал за 37.000 евра касније продао Новосађанину Александру Војинову, власнику тамошњег предузећа „Дијагонала”.

За разлику од Лазића, против којег је поднет захтев за спровођење истраге и који ће, по свему судећи, кривично одговарати, Максимовић и Јосимовић су, бар за сада, поштеђени оваквог третмана. Детаљи у вези са случајевима суспендованих тужилаца остали су непознати, јер је мало оних који су били вољни да говоре о томе.

Оно што је, међутим, познато јесте да се суботичком тужиоцу дешавало да поједине кривичне пријаве „заборави” у фиокама и тако спречи да, углавном истакнути и виђенији мештани одговарају за незаконите послове.

Тако јеРепубличко тужилаштво, открило да је Максимовић издао обавезно упутство да се прекине истрага против грађевинског предузимача Зорана Францишковића и двоје општинских службеника у предмету спорне продаје земљишта за МОЛ-ову бензинску пумпу у центру града, у чему је противправна корист, како се процењује, била пола милиона евра, као и против приватног предузетника Г. Љ., због утаје пореза. Необична је била Максимовићева упорност да се истрага заустави у оба случаја, иако је РЈТ предмете вратило у процедуру општинском тужиоцу, после првог Максимовићевог покушаја да ове, и још три спорна предмета, заташка.

Такође, 27. августа прошле године, правноснажно је постало и решење којим се обуставља поступак против Габријеле Агоштон, секретара општине, у време док је Јожеф Каса био градоначелник, грађевинских предузимача Франке и Габора Немеша, Јосипа Шушњара, функционера у Заводу за урбанизам и Стевана Тоскића. Овај случај данима је претресан у медијима, јер је Максимовић хапшење општинских челника најавио пре отварања истраге, а од Окружног суда је тражио, што му је и одобравано, да ухапшени остану у притвору од три до пет месеци.

И документација о случају „Јосимовић” је, како је објављивано, изузетно обимна. Како је на једној конференцији за новинаре објаснио окружни тужилац у Руми Ратко Галечић, документација је изузетно обимна, а почиње 2003. године, када је Јосимовић, у време полицијске акције „Сабља”, суспендован због злоупотребе службеног положаја. Такође, тужилац је навео и да је Јосимовић, у време прве суспензије, радио у једном румском предузећу и да је још тада, ако ни због чега другог, морао да буде разрешен, јер је неспојиво да се на суду појављује као заступник предузећа против своје тужилачке организације.

Поред поклоњених 40 шлепера цигала, зрењанински тужилац Драган Лазић се, према незваничним информацијама, доводи у везу са неправилностима у кривичном поступку против Милорада Љубисављевића (40), званог Мишко, из Деспотовца.