Наложена истрага смрти Толимира

Хашки осуђеник Здравко Толимир преминуо је прошле ноћи у притворској јединици трибунала. Како је саопштено из Хага, судија Теодор Мерон, председник Механизма за међународне кривичне судове у Хагу наложио је истрагу смрти Толимира, која је обавезна према националном законодавству. Истрагу ће водити судија Вагн Јоенсен.

Толимир је био помоћник команданта за обавештајно-безбедносне послове Главног штаба Војске Републике Српске. Осуђен је за геноцид и удруживање ради чињења геноцида у енклавама Сребреница и Жепа 1995. године. Доживотну казну затвора која му је изречена, потврдило је прошле године жалбено веће. Толимир је преминуо чекајући да буде пребачен у државу у којој је требало да издржава казну. Његово име сада је на све дужем списку оних који нису изашли живи из затвора у који их је Хаг послао.

Летос је преминуо Миле Мркшић (68), бивши командант Војске Републике Српске Крајине, служећи казну у Португалији, месец дана пре истека две трећине казне. Много је наших држављана који су у Схевенингену тешко оболели и имали притужбе на поступање лекара, aли све информације о здрављу притвореника трибунал држи под ознаком „поверљиво”.

Тако је било у случајевима Слободана Милошевића, Војислава Шешеља, Ратка Младића и других. Често је постојала супротност између онога што су тврдили хашки лекари и мишљења посебних тимова. Трибунал би увек одбацивао оптужбе и погоршано здравље притвореника приписивао лошим навикама у исхрани, пушењу, стресу или животној доби.

Милан Ковачевић, некадашњи управник болнице у Приједору, по доласку у Хаг доживео је више можданих удара и инфаркт, а умро је после месец дана, након ноћи проведене у агонији на шта нико није реаговао. Славко Докмановић се обесио у хашкој ћелији. Судијама је претходно говорио да је у тешком психичком стању, а на његову кризу упозоравао је и његов адвокат само два дана пре трагичног догађаја. Психијатријска помоћ није пружена ни Милану Бабићу, који је починио самоубиство.

Бивши југословенски председник Слободан Милошевић умро је од инфаркта 11. марта 2006. године. Тврдње његове породице и присталица да је убијен погрешном терапијом никада нису доказане.

Ђорђе Ђукић је у априлу 1996. године пуштен из трибунала због рака у поодмаклој фази. Умро је после месец дана. Момир Талић преминуо је од рака плућа на ВМА у Београду, када га је трибунал пустио на кућно лечење. Две године после изрицања правоснажне казне од десет година затвора, у Шведској је умро Мирослав Дероњић.

У тешком здравственом стању је и Горан Хаџић. Њему је откривен поодмакли стадијум карцинома и пуштен је на привремену слободу из хуманитарних разлога. Војислав Шешељ пуштен је после готово 12 година притвора, наводно из хуманитарних разлога, када је утврђено да има рак са метастазама. Тврдио је да га у затвору трују и да му се стање јетре поправило када је престао да узима затворску храну, док су лекари говорили да је гојазан. Ратко Младић тражио је извештај руских лекара. Он је претрпео више можданих удара и одузета му је читава десна страна тела.