Смањена моћ Вашингтона

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 2. марта – Стратегија Америке посрће на најважнијим тестовима, на „проширеном Блиском истоку”. Кад каже да жели да мири – оружани сукоби се распламсавају, кад ратује – јачају позиције оних које сматра главним непријатељима.

Израелско-палестинско заоштравање и данашња посета иранског председника Махмуда Ахмадинежада доживљавају се, наиме, као најсвежија потврда слабљења утицаја суперсиле на жариштима које доживљава као кључне за њене „виталне интересе”. Из оба догађаја проистиче, тумаче уједно познаваоци, да на стратешкој „берзи”, расту акције Техерана упркос изразитим напорима Вашингтона да обузда тог „отпадника” кога је обележио као „највећу претњу и америчкој и светској безбедности”.

Све иде у правцу обрнутом од оног који је пројектовала Бела кућа, додају овдашњи експерти. Док она и даље оптужује Иран да се меша у унутрашње ствари Ирака (где је она и даље главна инвазиона снага) Багдад је највишим почастима угостио Ахмадинежада који је односе са суседом окарактерисао као „братске”, имајући у виду да сада у обе земље владају шиити. И док администрација Џорџа Буша и даље третира палестински Хамас и либански Хезболах као „терористичке организације”, иако су забележили успехе на плуралистичким изборима, обе те групације шире своје деловање, захваљујући добрим делом, како се овде цени, подршци Техерана.

Укратко: Америка је рат у Ираку, заснован на неоснованим претпоставкама о забрањеном арсеналу, доцније пројектовала као „операцију за демократизацију и модернизацији Блиског истока”, а незванично и за увећање своје контроле над „нафтним елдорадом”, да би се сада испоставило да је допринела – кошмаризацији. Ланац жестоког тумбања потресао је и савезнички Пакистан као и Авганистан, који је сматрала „добијеним ратом”, а где су „оживели” талибани и Ал Каида због којих је ушла у „глобални рат против тероризма”. Уз скокове цена енергената, при чему расте утицај и Русије, која је овде годинама означавана етикетом – „губитник хладног рата” а у којој се сада препознају „дејства за обнову статуса велике силе”.

Данашњи „Вашингтон пост” у ударном напису упозорава да „упадљиво опада улога Беле куће” у израелско-палестинској вишедеценијској кризи. Оцена је поткрепљена изјавама специјалиста из САД, Израела и арапских земаља.

Само три месеца после бомбастичних најава са „мировне конференције”, овде у Анаполису, Блиским истоком опет жестоко праште бомбе, констатује лист, док Асошијетед прес истиче да ће блискоисточна мисија шефице америчке дипломатије Кондолизе Рајс, у уторак и среду, мање бити посвећена напретку а више „спасавању од краха” мировног процеса. Утисак је да је Бушова администрација изгубила дах, каже Мартин Инђук са овдашњег института Брукингс. Анкете у Израелу, као и изјаве палестинских лидера, сведоче да се на мировни процес гледа с високом дозом песимизма. Зашто је Вашингтон подстицао наде кад не улаже довољно у њихово остваривање, пита Гаит ал Омари, бивши саветник палестинског председника Махмуда Абаса а сада консултант Американаца.

Није успео ни амерички покушај да Блиски исток подели на „умерене” и „екстремисте”, констатује „Пост”, и као пример наводи недавни разговор египатског председника Хоснија Мубарака и Ахмадинежада око кризе у палестинској Гази, после кога је наговештена нормализација односа тих главних сила сунита и шиита (исламских крила која ратују у Ираку). Овдашњи зналци препоручили су администрацији да промени тактику и да успостави дијалог с Хамасом, али је Стејт департмент то одбацио јер дотични „промовишу тероризам”.

Сличну поруку је, јуче са свог ранча у Тексасу, упутио и Буш. Саветовао је ирачким лидерима да Ахмадинежаду кажу да „више не испоручује оружје које убија наше грађане”. Мислио је на „везе” Техерана са „екстремистима” – међу шиитима чији су политички вођи, после америчког свргавања сунита, дошли на власт у Багдаду, где је госту сада прострт свечани црвени тепих, као да те две земље нису дуго међусобно ратовале (1980–1988).

Савет безбедности УН је саопштењем за штампу, у међувремену, осудио распламсавање сукоба између Израела и Хамаса, уз апел да насиље не сме да угрози настојања за стварање палестинске државе која би са Израелом живела „у мирним и безбедним” односима.

Пре неки дан је један од Абасових саветника, Јасер Абед Рабо, оценио како мировни процес са Израелом „не води никуда” и да би Палестинци могли да примене „косовски модел” једностраног проглашавања независности. Та изјава узета је као нови доказ за грешке у прорачунима Америке, која форсира хипотезу да је „косовски случај јединствен и да неће утицати на друге”…