Севернокорејски газда који сече главе

Јужнокорејске и британске агенције јавиле су да је Пјонгјанг погубио Ри Џонг Гила, начелника Генералштаба војске Северне Кореје. Ри је усмрћен, како је агенцијама саопштио извор близак севернокорејским властима, због корупције и фракцијске завере. Информацију је готово немогуће проверити у изолованој земљи, поготову јер ретко издају обавештења ове врсте.

Ако је вест тачна, чин је по „тежини” раван оном из 2013. године, када је главу изгубио теча лидера земље. Тада је један ветеран објаснио да је Ким погубио течу како би се ослободио његовог снажног утицаја и учврстио своју крхку моћ. Најновија епизода у низу „чистки” под режимом Ким Џонг Уна представља ослобађање „старе гарде” којој Ри припада.

Војно руководство државе често се мења откако је 2011, после смрти оца, Ким преузео власт. Егзекуција шаље поруку војсци коју Ким жели додатно да дисциплинује, а санкцијама окованој земљи од 25 милиона становника отворено поручује како пролазе они који не пружају апсолутну подршку и падају у немилост вође.

Кимов теча Чанг Сонг Тек пре три године је по кратком поступку проглашен кривим за, како је тада писала државна штампа, „тако страшан злочин као што је покушај рушења државе свим врстама интрига и методама достојних презира са френетичном амбицијом да се домогне власти у нашој партији и држави”. Чанг је био „сива еминенција” комунистичког државног апарата и лично је учврстио Кима на власти, али је утицајем и даље бацао сенку на новог, тада недовољно сигурног лидера. Штампа је после погубљења течу називала „највећим људским шљамом” и у опису његовог карактера користила конструкције попут „чак гори и од пса”.

Примери екстремне бруталности режима су бројни и често маштовити у методама према, преко ноћи проглашеним државним непријатељима. Најупечатљивији је случај од пре четири године када су министра за јавну безбедност усмртили ватром из минобацача. Министру је пресудио бацач пламена јер се „опијао и лумповао док је земља оплакивала упокојеног диктатора”, Кимовог оца Ким Џонг Ила.

Занимљиво је да је вест о смрти начелника обишла свет три дана откако је Пјонгјанг лансирао ракету дугог домета, на шта је међународна заједница одговорила оштрим санкцијама.

Откако су видели лансирање ракете, људи у Пјонгјангу су веселији и задовољнији. Док год живе у уверењу да су нуклеарна суперсила, као да није битно што их већ довољно изоловане и осиромашене свет окива новим санкцијама, а вођа „сече главе” које штрче из замишљеног оквира. Док су они поносни на минули подухват који представља изузетан технолошки напредак, Јапан шири ограничења између две земље. Ускоро ће потпуно забранити улазак севернокорејских бродова у јапанске луке.

Савет безбедности УН припрема резолуције о продужењу и увођењу нових санкција. Вашингтон, који ће због ракетних и нуклеарних проба казнити Пјонгјанг мимо УН, врло брзо ће подићи ракетни штит у Јужној Кореји која обуставља рад у заједничком индустријском парку, први пут после десет година рада комплекса. Тако ће северног суседа  спречити да користи чврсту валуту из индустријске зоне за развијање нуклеарне и ракетне технологије. Индустријски комплекс, последњи велики пројекат и симбол сарадње две Кореје, у последњих десет година је обезбедио Северној око 560 милиона долара. У њему раде 124 јужнокорејске компаније и упошљавају 53.000 радника из суседне земље.

Рекло би се да је упркос свему народ ипак задовољан чим с песмом на уснама устаје и одлази на починак. Да ли је изолација допринела томе да забораве чега су лишени и окрену се оном што имају или им, можда, и није тако лоше, како оцењује светска штампа? Из земље која нема страно дописништво тешко је докучити одговор, али је у јучерашњем издању „Политике” Бранислав Моро, одбојкашки стручњак који скоро годину дана ради у овој земљи као тренер и селектор репрезентације, рекао да и под санкцијама индустријски напредују толико да већина земаља у Европи може да им завиди. Моро каже да су санкције знатно блаже од оних које смо ми осетили и да су тамо бесплатне комуналије, школовање, лечење, неретко и фирмирана гардероба, услуге фризера или коришћење базена.

С друге стране, искуства неких наших држављана који су имали прилику да се у овој земљи друже са младима, кажу да после хране и воде, највише што им је неопходно и за чим жуде, јесте веза са светом. Жељни су знања и искустава у којима уживају њихови вршњаци. Обожавају „увозну” музику, филмове, поп културу.

У Северну Кореју се, кажу упућени, годишње прокријумчари око 10.000 флеш дискова пуних холивудских филмова, рок и панк музике, песама разних европских бендова и других у овој земљи незаконитих садржаја, јер грађани немају приступ интернету.

Судећи по сценарију који им пише свет и потезима које повлачи њихов ауторитарни лидер, испорука ових дискова биће још дуго веома опасна.

Пјонгјанг се припрема за пето нуклеарно тестирање, а Џејмс Клапер, шеф америчких обавештајних агенција, саопштио је да је Северна Кореја поново активирала реактор који може да обезбеди плутонијум за нуклеарно оружје.

„Процењујемо да су пустили реактор да ради довољно дуго да добију плутонијум из угашеног горива за неколико недеља или месеци. Радећи пуним капацитетом, реактор може да произведе око шест килограма плутонијума годишње, довољно за једну нуклеарну бомбу”, пренео је Клапер речи експерата који процењују да ова земља има десет бомби и да би их могла бар дуплирати до 2020. године.

Мада, ако на председничким изборима у САД победи Доналд Трамп, можда ће поступити друкчије у односу на званични Вашингтон, ако је бар веровати његовим предизборним говорима пуним речима хвале на рачун Ким Џонг Уна. Трамп сматра да Кима не треба потцењивати јер је таленат. Републиканац му је одао признање јер се одлучно суочава са генералима покушавајући да све држи под контролом после очеве смрти.

„Млад је момак. Без оца, а међу генералима.” Трамп је диктатора хвалио и у јануару у Ајови због начина на који се решава политичких противника. Узвикнуо је тада: „Он је газда!”