Успаничене берзе слуте глобалну рецесију

Унца злата, амерички долар, барел нафте и вредности акција европских банака забележили су јуче на светским берзама драматичну промену цене услед наглог раста панике међу инвеститорима око даљег судбине глобалне економије.

„Лоше вести сада стижу са свих страна: из Кине, Португалије, САД, са тржишта сировина, из банкарског сектора. Као да се низ мањих криза умрежило у једну велику кризу”, коментар из лондонског Ситија пренео је Ројтерс. Колико јуче, на светским финансијским тржиштима унца злата достигла је највишу тражњу и цену од маја прошле године (1229,4 долара). Истовремено, амерички долар пао је на најнижу вредност (у односу на јапански јен) у последњих 16 месеци, односно приближио се вредностима из доба краха банке Браћа Лиман септембра 2008. године – догађаја који је означио почетак највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата и период рецесије чијих се последица свет још није опоравио.

Опрезна процена Џенет Јелен, председнице америчке централне банке (познате као „Управа федералних резерви” или скраћено Фед), да се упорне текуће глобалне финансијске турбуленције – првенствено у Кини – могу одразити на привредни раст САД, један су од најупадљивијих окидача јучерашњих фобија инвеститора широм света.

Наиме, дилема инвеститора је: ако централна банка САД види препреке на путу опоравка најјаче светске привреде, које не може да савлада, ко ће, како и када извести глобалну економију из текућих опасних и непредвидивих вода?

Претња и није пренаглашено описана, будући да инвеститори знају за лањско упозорење Међународног монетарног фонда да је „свет поново на ивици рецесије”. ММФ је, наиме, прошлог октобра проценио да ће глобална привреда ове године остварити раст од 3,1 одсто, што је 0,1 одсто изнад „црте” која означава рецесију. ММФ при томе процењује да ће САД ове године остварити привредни раст од 2,6 одсто.

У међувремену, опрез Џенет Јелен у среду током веома непријатне прозивке председнице Феда у америчком Конгресу, није једини подстрекач драстичног обарања вредности акција широм света.

Бежанију инвеститора из Европе јуче су иначе подстакле изненадна одлука централне банке Шведске да заведе још нижу негативну каматну као и две загонетке. Наиме, како ће Европа да врати преко 900 милијарди долара сумњиво наплативих кредита паркираних на рачунима банака у ЕУ? И каква је даља судбина пакета међународне помоћи Грчкој и Португалији? Све више нетрпељиви према неизвесностима, инвеститори су јуче отворили нову сезону повлачења из свих улагања која носе ризике, упозоравају агенције.

У међувремену, додатну унезвереност инвеститора јуче је унела информација да су централне банке лане купиле далеко више жутих полуга него што су највећи оптимисти предвиђали, подстичући на берзама сумњу у мотиве те куповине, ако се зна да је злато од давнина прибежиште у временима највећих криза.

Док су 2014. године централне банке пазариле 584 тоне злата, лане су резервама придодале 588 тона. Од те количине Русија је пазарила 200 тона, од чега 141 тону у другој половини 2015. године, наводе подаци Светског савета за злато. Истовремено тражња за опипљивим златом порасла је лане у Кини два одсто (на 985 тона) и Индији један одсто на (849 тона). Светски савет за злато истовремено уочава нови апетит Западњака за златом.

„Западни инвеститори све више су уверени да би злато могло поново бити прибежиште у окружењу ћудљивих кретања на финансијским тржиштима, геополитичких немира и ослабљеног привредног раста САД”, наводи се у јучерашњем саопштењу Светског савета за злато из Лондона. Током прошле седмице инвеститори су на лондонској берзи злата улили највећу суму новца (108,5 милиона долара) од августа 2015. године.

Обесхрабрени опрезом Џенет Јелен, кинеским привредним превирањима, сумњом у снагу великих банака у напетом геополитичком окружењу, инвеститори су јуче доживели хладан туш и на светском тржишту нафте. „На свету има толико непродате нафте да ће људи ускоро кућне базене користити као складишта за црно злато”, упозорили су званичници БП. Иза тога, инвеститори су повукли новац и са тржишта нафте: барел лаке тексаске нафте појевтинио је читав један долар (26,37 долара).