Турска прети да ће ући у Сирију

Истанбул,14. фебруара - Међународна група за подршку Сирији у Минхену је постигла договор да се у тој земљи прекину борбе за недељу дана, али то ће, како изгледа, остати мртво слово на папиру. То потврђују најновији извештаји са терена, који сустижу и престижу један други: борбе око Алепа не јењавају, турска армија гранатира положаје Курда, руска авијација наставља бомбардовање положаја екстремиста, Анкара и Ријад изражавају спремност да упуте и копнене снаге у Сирију.

„Договор у Минхену највероватније неће променити ситуацију у ратом захваћеној Сирији”, унапред процењује Ибрахим Калин, портпарол турског председника Тајипа Ердогана. У Анкари за то пре свих оптужују Москву да се наводно не бори против припадника Исламске државе (ИД) него отворено помаже председника Башара ал Асада и да у највећем броју случајева њени авиони бомбардују положаје „умерене опозиције” која  последњих дана трпи тешке поразе од снага режима.

„Док запад говори о политичком решењу у Сирији Русија наставља интезивне ваздушне нападе на положаје опозиције и цивилне објекте укључујући школе и болнице како би променила однос снага на терену у корист режима „- истичу у турској влади. То је изазвало нови талас избеглица. У Москви оповргавају те оптужбе за које се, како тврде, не износе опипљиве докази.

Политика водећих земаља у региону - Турске и Саудијске Арабије - које од првог дана подржавају опозицију, претрпела је крах. Анкара и Ријад сада, пошто су се нашли на периферији најновијих збивања у Сирији, у сарадњи са још неким заливским земљама, изражавају спремност да се директно војно умешају у расплет збивања у Сирији, како не би остале изоловане у региону који је у великом превирању. Поготово што су у међувремену Русија и шиитски Иран пустили дубоке корене у Сирији и отворено подржавају легитимни режим у Дамаску.

„Ми сматрамо да је потребна свеобухватна стратегија у Сирији. Турска и Саудијска Арабија су за копнену операцију у тој земљи”, рекао је шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу у изјави провладином листу „Јени шафак”. Он је  додуше додао да конкретна одлука о војној интервенцији још није донета, али припреме су у току. Коначну реч о томе ће, без сумње, имати Вашингтон који предводи коалицију водећих западних и муслиманских земаља у борби против припадника Исламске државе. Анкара је све досад искључивала могућност да директно војно интервенише у Сирији, али неповољни развој на њеним источним границама озбиљно прети да угрози мир у југоисточној Анадолији. У том подручју се сада воде свакодневне борбе и против „курдских терориста” који  траже аутономију и у Турској и у Сирији.

Ријад је већ почео да пребацује своје авионе у турску ваздухопловну базу  Инџирлик на југоистоку Анадолије. У Саудијској Арабији тврде да САД, које предводе међународну коалицију против ИД, имају „позитиван став” према идеји о слању специјалних јединица у Сирију, пренели су медији у Истанбулу. Засад се не износе појединости када ће почети да стижу и саудијски војници.„Ако мировни преговори не успеју , Ал Асада треба уклонити силом”, каже министер спољних послова Саудијске Арабије Адел ал-Џубеир.

Када је пре пет година „арапско пролеће „ стигло у Сирију, председник Тајип Ердоган је врло брзо окренуо леђа свом великом пријатељу Ал Асаду, пошто је погрешно процењено - као и на западу - да су његови дани већ одбројани, да ће он по кратком поступку завршити као Хосни Мубарак и Моамер Гадафи. Водеће заливске земље као и Турска су безрезервно подржале „умерену опозицију” која се бори за „демократске промене”, али се показало да је она толико разједињена да практично и не постоји.

На могућност копнене војне интервенције у Сирији последњих дана указују у Москви, Дамаску, као и појединим западним медијима. То би, како  се упозорава, изазвало прави хаос на Блиском истоку у коме се преплићу интереси многих светских моћника и изражава нада да ће Вашингтон блокирати такав сценарио који очевидно прижељкују поједине земље у региону.„Стране трупе које уђу у Сирију вратиће се у дрвеним сандуцима”, прети министар спољних послова те земље Валид ал Моалем мада је Дамаск немоћан да утиче на велике игре које су у току у региону.