Армија од 19.000 „вечитих студената” тражи још један рок

Студенти који су уписали факултете „по старом” (пре увођења „болоње”), а којих има најмање 19.000 у Србији, предаће 1. марта петицију са захтевом да им се продужи рок за завршетак студија, који истиче ове школске године. Тзв. вечити студенти предаће ову петицију са потписима Министарству просвете и Влади Србије. Просветне власти поручују да продужетка рока неће бити, „јер то не би било фер према осталим академцима”.

Међутим, неизвесно је да ли ће у новој влади др Срђан Вербић остати министар, а већ је извесно да нацрт новог закона о високом образовању неће пре избора стићи у републички парламент.

„Вечити студенти”, који иначе не воле овај израз, до сада су прикупили више од 3.000 потписа и надају се подршци скупштинске већине. Рок за продужетак студија им је већ два пута продужаван (први пут је рок био академске 2011/2012 године, па је продужен на 2013/2014, а потом је након прве петиције дат садашњи рок – до септембра 2016. године). Последњи пут студенти су у томе имали подршку проф. др Марка Атлагића, иначе посланика СНС-а и члана скупштинског одбора за образовање. Како нам објашњавају творци петиције, подршка не изостаје ни овога пута.

Иначе, у ову категорију студената спадају сви они који су студије уписали пре школске 2006/2007. године, а који до сада нису положили све испите. Управо је ова школска година почетак примењивања болоњског образовног система у високошколским институцијама у Србији.

Рок за завршавање студија њима истиче 30. септембра 2016. Након тога „вечити” више неће моћи да буду у статусу студената, али ће моћи, уколико желе, да упишу испочетка програм или други факултет, односно вишу школу. Положени испити би требало да им буду признати, али ће морати да полажу разлику због новог, болоњског програма.

– Министарство просвете не намерава да у новом закону о високом образовању поново продужава рокове за завршетак студија старим студентима. У супротном би били дискриминисани академци који студирају по „болоњи”, јер по Закону о високом образовању студије могу трајати двоструко дуже од броја студијских година – рекао је за наш лист др Милован Шуваков, помоћник министра просвете за високо образовање.

Студенти се питају зашто држави не одговара да има што више студената, јер тако Србија добија већи број високообразованих. Зашто се противе декани, њима је јасно, јер би овако факултетске касе остале ускраћене за новац који би се слио када би тих 20.000 и више студената прешло на студије по „болоњи”.

Иако су многи склони да „вечите студенте” проглашавају за „лење”, међу њима има различитих судбина, о чему сведоче и коментари на сајту на којем се потписује петиција. Многи од њих паралелно студирају и раде, па им не преостаје довољно времена за захтевне испите, основали су породице, подижу децу, многе животе су обележиле породичне трагедије…

Већина објашњава да се „заглавила” са три, четири испита до краја, обично на предметима на којима је ниска пролазност и код најзахтевнијих професора. Академци са којима смо разговарали, а највише потписника петиције је са Универзитета у Београду, затим Нишу и Новом Саду, кажу и да је чињеница да их професори хвале када изађу на испит и да су разочарани болоњским генерацијама које на факултете долазе неписмени, без довољно знања и све завршавају „на поенчиће”.

– Они нису адекватни да процењују студије по новом. Чињеница јесте да се последњи студент из те старе генерације уписао 2005. године, то је, дакле, већ 11 година студирања – и медицину можеш да завршиш до тада. Ево ја на фармацији имам свакога месеца рок за апсолвенте и нико се не појављује – каже проф. др Нада Ковачевић, проректорка Универзитета у Београду.

И по њеном мишљењу, овај рок више не треба продужавати, а како додаје, пронађен је добар начин да се и они укључе у систем студија по „болоњи” – омогућено им је да поново упишу сличне студије без пријемног испита, биће довољно само да имају барем 60 кредита.

Поузданих података о томе колико је ових студената у Србији нема, осим из времена министра просвете Томислава Јовановића. Половина факултета тада није доставила тражене податке о томе колико имају студената по старом, тако је вероватно да има више од 18.861 академца.

Тешки професори или тешки предмети

„Уска грла” на факултетима један су од највећих проблема високог образовања. Према последњим подацима Универзитета у Београду, чак 409 предмета било је непремостива препрека за две трећине студената.

Од 6.311 испита које студенти полажу на основним студијама, на 6,5 одсто је пролазност била мања од 30 одсто, што је иначе одређено као доња граница за пролазност на испиту.

Универзитет у Београду наложио је деканима да реше проблем, али како се решавање своди на усмене опомене претерано строгим професорима, проблем и даље постоји на већини факултета.

– У поређењу са ранијим годинама, проблем ипак није толико велики. На неким факултетима спорни су основни предмети, што указује на лош квалитет средњошколског знања, али и на начине селекције бруцоша – сматра др Ковачевић, проректорка за наставу.

Највише испита са лошом пролазношћу је на друштвено-хуманистичким наукама, где је забележено 197 предмета које је током школске године положило мање од 30 одсто академаца. На медицинској групацији постоје 22 оваква предмета, од којих ниједан није на Медицинском факултету. На Факултету политичких наука је 55 „уских грла”, али је већина на мастер и специјалистичким студијама, на Биолошком факултету 32, на Шумарском 25, али је такође већином реч о испитима који нису на основним студијама.