Муж пацијенткиње давио и тукао дежурног гинеколога у ГАК „Народни фронт”

У Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт” у Београду прошле ноћи супруг пацијенткиње напао је дежурног доктора, др Томислава Пауновића. Интервенисало је обезбеђење клинике, а врло брзо је стигла и полиција. Због задобијених повреда др Пауновић је пребачен у Ургентни центар. Претходно, ова пацијенткиња, у 36. недељи трудноће, на свој захтев после четири дана отпуштена је из болнице. Отишла је на Бранков мост, сликала се мобилним телефоном и ту фотографију с поруком да ће се убити послала свом партнеру. Срећом, претњу није остварила. Полицијa ју је одвела на преглед у породилиште Клиничког центра у Вишеградској, где је констатовано да нема разлога за њено задржавање док не дође време за порођај.

Како тврде сведоци инцидента у „Народном фронту”, разјарени муж је ту фотографију показао окупљеним лекарима, пре него што је насрнуо на др Томислава Пауновића, окривљујући их за немар што су дозволили да његова супруга напусти болницу. Није помогло што су доктори објашњавали да немају право никога да задрже против његове воље у здравственој установи.

Директорка клинике, проф. др Снежана Ракић је, после састанка који су запослени медицинари одржали са представницима Министарства здравља, апеловала да се хитно предузму конкретне мере и овакви изгреди спрече. Ригорознији полицијски надзор који ступа на снагу већ сутра, данас су договорили ресорни министри Златибор Лончар и Небојша Стефановић.

Полицијске патроле биће стално присутне у здравственим установама како би се зауставио талас насиља којима су здравствени радници изложени у последње време.

„Иако је досадашњом сарадњом два министарства већ било успостављено да полицијске патроле чешће обилазе здравствене установе показало се да то у овом моменту није довољно и да насилници и даље не презају од физичких насртаја на медицинске раднике”, наводи се у саопштењу, уз напомену да је договорено да се убрзају већ инициране измене законских прописа, како би се овај проблем што ефикасније решио на системски начин.

Из Министарства здравља још једном оштро осуђују сваки напад на здравствене раднике, било да је вербални или физички, и апелују да се успостави комуникација између пацијената и медицинских радника на вишем нивоу уз обострано уважавање и поштовање, како се овакви и слични инциденти више не би догађали.

Подсетимо, у Министарству здравља је, после убиства медицинске сестре у шабачком дому здравља, формирана комисија са задатком да побољша безбедност медицинара на њиховим радним местима.  

Проф. др Александар Стефановић, директор Гинеколошко-акушерске клинике КЦС у Вишеградској улици објаснио је да је неотуђиво право пацијента да на сопствени захтев изађе из болнице, али само ако тиме не угрожава живот.

– Лекари не могу да било кога задрже на силу у болници, али ако проценимо да изласком угрожава свој живот, таквом пацијенту се не издаје отпусна листа, а случај пријављујемо полицији – објашњава наш саговорник, који је и председник Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство.

Др Стефановић додаје да пацијент, који затражи да из болнице изађе на свој захтев, бива упозорен на могуће компликације и мора да потпише да је с тиме упознат. Наш саговорник примећује да пацијенти сада много чешће излазе из болнице на лични захтев, него што су то чинили пре десетак година.

– Болницу напуштају пацијенти који су незадовољни смештајем али и зато што сматрају да су излечени и да нема потребе да више леже. Има и оних који су незадовољни лечењем. У сваком случају, пацијенти нису дужни да наведу разлоге – објашњава др Стефановић.

Проф. др Зоран Радојичић, директор Универзитетске Дечје клинике у Београду наводи да када је угрожено здравље или живот детета, у овој установи не дозвољавају излазак из болнице на захтев родитеља.

– У случајевима када родитељи желе да лечење детета наставе у некој другој установи или у свом дому, таквом захтеву немамо право да се супротставимо – каже др Радојичић.

Према закону, то што је неко прекинуо лечење у болници на сопствени захтев, не значи да је тиме „затворио врата” за поновни пријем у ту здравствену установу, уколико му се здравствено стање погорша.

– Могу да разумем родитеље болесног детета или одраслог пацијента, који верују да ће неки други начин лечења бити ефикаснији или желе да се консултују са другим стручњаком. Чак и када погреше у тој процени, па се врате, увек сам спреман да пацијента примим поново на лечење. Плашим се да има лекара који то не могу да прихвате и који се због тога наљуте – наглашава др Зоран Радојичић.