Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неће воденица у заборав

У Марковој Цркви код Лајковца живи и ради Ђорђе Павловић, најмлађи воденичар у Србији
Милан и Ђорђе Павловић у Кумовој воденици (Фото С. Ћирић)

Ваљево – Тек је загазио у шеснаесту, а већ је мајстор свог заната – воденичарског. И то прави мајстор, има и мајсторско писмо које то доказује. И показује га млади Ђорђе Павловић, најмлађи воденичар у Србији, сав бео од брашна, док око њега тутње три камена Кумове воденице у Марковој Цркви код Лајковца. Дречавонаранџасте „најке” на ногама не могу да заварају, овом ученику прве године ваљевске Пољопривредне школе село и воденица су дражи од „Фејсбука” и неких шминкерских фазона. За два месеца ће бити шест година како са оцем Миланом меље брашно.

– Волим овај посао, усавршио сам га, зато су ми воденичари и доделили мајсторско писмо. У воденици увек има нешто да се ради. Сејем брашно, засипам, некад помогнем оцу шта је потребно, научио сам и камен да подсецам – прича голобради младић. Кад је почињао, пре шест година, џак брашна је увелико био тежи од њега, па је кофом засипао. А сад већ скоро и џак може да подигне, ојачао је.

Ипак продата
Воденицу у Марковој Цркви, која се сада зове Кумова, од Турака је откупио Стеван Јеремић из Лајковца, један од најбогатијих трговаца у време Милоша Обреновића, наводи Милан Павловић. У власништву Јеремића својевремено је био и хотел „Гранд” у Ваљеву, поседовао је и велику површину земље у Совљаку код Уба. Стеван је оставио браћи у аманет само да не продају воденицу. Нису га испунили.

– Овај занат код нас се преноси с колена на колено, стварно бих волео да га наставим, да сутра и својој деци покажем шта су и како то наши стари радили.

Није хтео Ђорђе да буде смештен у Дому ученика Пољопривредне школе у Ваљеву. Рекао је својима да ће сваки дан путовати на наставу, не може он без своје Маркове Цркве, без воденице... Више воли село него град, каже.

Воденица која се данас зове Кумова, насред Маркове Цркве, најмањег села у лајковачкој комуни, постоји већ 250 година. Сву оронулу, зараслу у коров, полусрушену, 15. априла 2009. купили су је мештанин Милан Павловић, рударски техничар у лазаревачкој „Колубари”, и његов кум Славко Јовановић. Кумство Павловића и Јовановића старије је од воденице, три века су две породице у вези.

– Обично кумови у Србији никако не сарађују, а ми смо баш ушли у занимљив ортаклук. Засукали смо рукаве и обновили воденицу, годину дана нам је било потребно да јој вратимо аутентичан изглед. Тачно 15. априла 2010. њени каменови, после паузе од 20 година, поново су почели да се окрећу – с поносом се присећа Милан. У Марковој Цркви живи 120 душа и постоје две воденице које раде. Давне 1948, каже попис, на реци Топлици која извире у Врујцима, на току дугом 26 километара, све до ушћа у Колубару код Маркове Цркве, биле су 23 воденице. Данас – четири које раде. Кумова је једина са три витла и три камена и сва три раде.

Милан Павловић до куповине воденице није био воденичар, тек тада је почео да „краде” помало заната од оца који је у младости радио у једној од воденица овог краја. Са кумом је у Кумовој воденици спојио лепо и корисно.

Сведок историје
Пре три деценије, 1986, у данашњој Кумовој воденици у Марковој Цркви и око ње снимљено је шест епизода чувене серије „Вук Караџић” у режији Ђорђа Кадијевића. О томе сведоче фотографије које Павловићи с поносом држе у воденици. На њима, у турско доба враћају велика глумачка имена – Јован Јанићијевић Бурдуш, Драгомир Фелба, Столе Аранђеловић, Данило Лазовић...Три године пре тога, 1983, воденицом је, причајући незаборавне „Приче из Непричаве”, шетао бесмртни Зоран Радмиловић.

– Када у западној Србији поменете воденицу, све асоцира на пројино брашно, кукурузно бело. Ми смо одлучили да покажемо да овде могу да се мељу све врсте житарица. То и радимо, мељемо бели и жути кукуруз, пшеницу, раж, јечам, хељду, овас, и то искључиво ошљаре, аутентичне старе врсте – наводи Милан. Врло мало раде услужно, углавном мељу своје жито, сва роба коју произведу је декларисана, строго контролисана, упакована у одговарајућу амбалажу. Налази купце у Лазаревцу, Београду, Ваљеву...

Милан и његове колеге по занату из целе земље одлучили су да не дају да воденичарство замре. Од 2010. постоји Друштво воденичара Србије, има 70 чланова из наше државе и Републике Српске. Циљ им је да промовишу воденичарски занат, да га отргну од заборава, да очувају етно-стил градње, да се боре за старе занате. Онима који покажу да знају воденичарски посао, који имају своју воденицу и раде у њој, који производе квалитетно брашно, додељују мајсторско писмо. Једном годишње, убудуће ће то увек бити 21. септембра, о Малој Госпојини, окупљају се на саборима воденичара Србије.

Док је Милана, Ђорђа и њима сродне сабраће по занату, витлови и воденички каменови на овом делу Балкана неће престати да се окрећу.

 

 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.