Предизборна математика и Леонардо да Винчи

Како прихватање амандмана утиче на рејтинг странака и изборни резултат, покушали су у српском парламенту да утврде Владимир Павићевић (Нова странка) и напредњаци, а све то у оквиру дебате у појединостима о пакету закона из области заштите животне средине.

„Предизборну математику” као тему наметнуо је Владимир Павићевић, који већ неколико месеци уредно обавештава парламент колико је његова странка поднела амандмана и колико их је влада усвојила. Павићевић усвајање амандмана третира као „једну малу победу”, а при томе све „преводи” на изборне резултате које ће Нова странка постићи. Према најновијој евиденцији, коју је Павићевић  изнео, Нова странка је у овом сазиву поднела 1.981 амандман, а прихваћено је 197. Он је закључио: „То значи да је прихваћено 9,94 одсто наших амандмана, а то за мене значи да је Нова странка добила подршку 9,94 одсто грађана. То је добра стартна основа за изборе.”

Љубиша Стојимировић (СНС) реаговао је пословицом –„Што је баби мило, то јој се и снило”. Стојимировић је закључио и да је добро „што влада није прихватила сто одсто амандмана Нове странке, јер би, по овој рачуници, она на предстојећим изборима освојила сто одсто гласова, а то би обесмислило изборе”.

Реаговао је и Марјан Ристичевић (НСС–СНС) речима: „Леонардо да Винчи је рекао: ’Где има пуно вике, ту нема правог знања’. Као неко ко је више пута излазио сам на изборе, волео бих да предлагач амандмана одржи обећање и изађе сам на изборе и докаже своју величину и проценат који је овде исказао. Бојим се да му у том проценту фали једна нула. Верујем да грађани неће поклонити гласове онима чији амандмани садрже само ’брише се’, или ’запета’. Долазе избори, верујем да ће грађани уместо гумицама предлагаче амандмана избрисати хемијским оловкама.”

Укључио се и Зоран Живковић, лидер Нове странке, упитавши „зашто је зло да неко предложи амандмане, да више од 200 буде усвојено и да из тога онда извлачи неке аналогије?” Живковић је закључио да ће будућност показати да ли је било боље да је „прихваћено наших 585 амандмана, а предстојећи избори ће делимично дати одговор шта је било боље”.

Реаговао је Зоран Бабић (СНС) рекавши да је у сазиву од 2012. до 2014. године „посланичка група ДСС-а поднела највише амандмана који су прихваћени, а онда су дошли избори и – оно што је највећа светиња, а то је мишљење грађана Србије, који су такву политику оставили испод цензуса.” Бабић је додао: „Мислим да у неким електронским медијима још постоје емисије које се зову поздрави, жеље и честитке. Мислим да ћемо се ми поздравити већ за неколико дана, када овај парламент буде распуштен.”