Радије на суд него код медијатора

Уместо да се комшије годинама „вуку” по судовима због међе која дели њихове њиве, проблем би могли да реше далеко брже и јефтиније уз помоћ – посредника. Медијација као начин решавања спорних питања између „завађених страна” недовољно се користи у нашој земљи, упркос свим предностима у односу на решавање спора кроз судски поступак. Многе ситуације које би могле у релативно кратком року да буду окончане уз посредовање, годинама чекају судски епилог, док се судски трошкови гомилају и на крају често буду далеко већи од суме којом би резултирао поступак посредовања.

Ако бисмо кроз колоне „за” и „против” упоређивали медијацију и судски поступак, чини се да све иде у прилог опредељивању за поступак посредовања. Медијација је јефтинија, растерећена стега формалности судског поступка, а јавност је искључена, тако да све о чему су учесници говорили, и које год да су предлоге износили – остаје иза затворених врата. Исто тако, од посредовања се може одустати током читавог поступка. Не треба занемарити ни то што би опредељивање за медијацију растеретило и српске судове великог броја предмета.

Министарство правде нема тачан податак о томе колико је поступака покренуто и окончано споразумом између страна у поступку медијације. Како објашњавају, према закону посредници су дужни да им подносе годишњи извештај о обављеним посредовањима.

– Од 283 посредника који су добили дозволе за посредовање у току 2015. године, свега 213 послало је годишњи извештај о обављеним посредовањима, у којима је већина управо окончана закључењем споразума између страна у поступку медијације – наводи се у писаним одговорима ресорног министарства нашем листу.

У регистар посредника који води Министарство правде уписано је 289 медијатора. Закон медијаторе обавезује да имају високу стручну спрему, завршену обуку и дозволу за посредника. Медијатори могу да имају дипломе различитих факултета. Иако међу њима има највише правника, у регистар су се уписали и машински инжењери, политиколози, психолози, социолози... Судије могу само ван радног времена и без накнаде да обављају посао посредника.

Блажо Недић, председник Националног удружења медијатора Србије, за „Политику” каже да је број медијација мали и да се, према његовим проценама, своди на тек неколико стотина предмета. Иако не треба сметнути са ума да је тек прошло годину дана од почетка примене новог закона који регулише ову област, јасно је да на неким кључним питањима има много тога да се ради.

– Тренутно не постоји никакав функционални механизам да судови шаљу предмет медијаторима. То је остављено на иницијативу судији или адвокату па, чак и када се странке споразумеју о медијацији, судија не зна на кога да их упути – објашњава наш саговорник.

Зато је, према његовим речима, важно радити на едукацији судија и адвоката, како би се упознали са институтом посредовања. Медијатори би могли да помогну и у споровима где су на једној страни општинско, градско, војно правобранилаштво.

– Правобраниоци немају никакве инструкције и овлашћења да уђу у мирно решавање спора, па се сваки поступак, чак и онај где је очигледно да ће бити изгубљен, спроводи до краја. Људи су некада спремни да се поравнају, али до тога не долази и држава губи милионе на унапред изгубљене поступке. Када би се у овим ситуацијама приступило медијацији, држава не само да би уштедела новац, већ би и својим примером показала какве користи могу бити од медијације. Овако правобраниоци, пошто немају овлашћење да се поравнају, могу да буду позвани на одговорност. Потребна је политичка одлука, поред едукације, како би правобраниоци могли да уђу у поступке мирног решавања спора – наглашава Недић.

Он каже да је сада највећи број медијација из сфере радних односа и мобинга.

– Закон ту обавезује послодавца да, када запослени поднесе захтев за заштиту од злостављања, предложи медијацију. Ако се она не спроведе, запослени може да тражи накнаду штете од фирме, а не од другог запосленог, и то је главни разлог што је медијација у оваквим споровима заступљена – наводи Недић. Он је мишљења да је успостављање функционалне везе између суда и медијатора веома важно како би медијација заживела у што већем броју.

– Национално удружење медијатора Србије, које има 210 чланова у 25 градова широм земље, ускоро ће изаћи са иницијативом којом ћемо предложити да наши чланови бесплатно раде у предметима у којима је медијација несумњиво најбоље решење. Велики број наших чланова су стручњаци спремни да раде про боно, како би медијација заживела у што већем капацитету – каже Недић.