„Бин Ладен” новчанице треба повући

Марио Драги, председник Европске централне банке (ЕЦБ), могао би да постане највећи борац против организованог криминала данашњице. И то само једним потезом пера. „Политика” је пре два дана пренела вест да ЕЦБ разматра могућност укидања новчанице од 500 евра. Како се наводи у једном извештају Европола, криминалистичке обавештајне агенције Европске уније, управо су апоени од 500 евра најомиљенија новчаница криминалаца. На Западу их, због уске повезаности са криминалом и због тога што врло често заврше у џеповима лоших момака, зову и „бинладенке”.

Како пише „Њујорк тајмс”, мало Европљана уопште користи новчаницу од 500 евра, неки малопродајни објекти у еврозони их чак и не примају, а у Америци се ретко може видети и новчаница од 100 долара.

„Ипак, стотине милиона ових новчаница у оптицају је широм света, где их често користе наркокартели, корумпирани политичари, терористи и утајивачи пореза који покушавају да избегну закон”, пише овај амерички дневник. „Њујорк тајмс” нуди и конкретну рачуницу зашто је криминалцима практичније да користе велике апоене. Милион долара „претворен” у новчанице од по 500 евра тежи свега пет килограма, и врло их је практично и лако носити у једном коферу. Када би се исти износ разменио у апоене од по 20 долара, пошиљка би била тешка чак 110 килограма. Транспорт такве пошиљке био би много тежи. Гледано из чисто практичних разлога, криминалцима је најлакше да транспортују милион долара конвертован у апоенима од по 1.000 франака.

– Те новчанице су уске, а дугачке па их је још лакше спаковати – каже Бранислав Брујић, власник мењачнице „Пирана”. – Пошиљка од милион долара у апоенима од по 1.000 швајцарских франака била би тек нешто мало тежа од два килограма – каже Брујић.

Највећа новчаница у Србији, која је у оптицају, износи 5.000 динара, и посматрано само из угла транспорта, може се рећи да је за оне који се баве криминалом неатрактивна. Јер, како показује наша рачуница, милион долара конвертован у апоене од по 5.000 динара био би тежак нешто више од 60 килограма.

Прича око укидања великих новчаница актуелна је и у Америци. Лоренс Самерс, бивши саветник америчког председника Барака Обаме, саветовао је укидање новчанице од 100 долара, јер се чак 65 одсто ових „зелембаћа” налази ван граница САД. „Њујорк тајмс”, међутим, пише да би такав потез имао разорне ефекте на светски монетарни систем, јер се новчаница од 100 долара у свету углавном користи у легалне сврхе. Уосталом, ако се понашају економски рационално, све док ЕЦБ штампа новчанице од 100, 200 и 500 евра криминалци ће користити ове апоене за своје трансанкције.

Жељко Стојановић, који је написао неколико књига о новчаницама у Србији, каже да држава треба да изађе у сусрет жељама и навикама својих грађана.

– Папирне новчанице се требују, баш као што се требује хлеб и млеко. Банке, у зависности од потреба привреде и становништва, требују новчанице. Интерес државе и привреде је да буде што више безготовинског плаћања, јер, готовинско плаћање је скупо – укључује и плаћање трошкова транспорта, као и ризик од крађе. Међутим, и грађани имају своје навике. И за многе од нас кеш је закон.  Најгоре би било да држава боље од нас зна шта је боље за нас. Нема веће слободе за појединца од могућности располагања готовим новцем – каже Стојановић и додаје да би ЕЦБ, пре него што се одлучи на овакав корак, требало да прибави озбиљне доказе да ће апоени од 500 евра завршити само у џеповима лоших момака.

И „Њујорк тајмс” пише о томе да постоје критичари оваквог предлога. Њихов најчешћи аргумент је да, у време када су у неким банкама широм света камате на штедњу чак и негативне, грађани новац држе код куће, и да им је практичније да штедњу чувају у већим апоенима.

Дејан Шошкић, бивши гувернер и професор Економског факултета, каже да чак и ако се ЕЦБ одлучи на такав корак, то се неће догодити преко ноћи.

– Они који имају те новчанице не треба да брину, јер ће требати времена да се повуку из оптицаја. Грађани ни на који начин неће бити оштећени – каже Шошкић.

Бранислав Брујић, из мењачнице „Пирана”, истиче да се новчанице од 500 евра најчешће фалсификују.

– Приликом потписивања уговора са Народном банком Србије мењачнице се обавезују да ће купити и одговарајућу апаратуру, тако да је немогуће да кроз наше објекте прође фалсификат. Зато апелујем на све грађане да новац не мењају по ресторанима, трговинама или на улици како би избегли сваку врсту ризика – закључује Брујић.