Најлепше је заувек остати дете

Дете је отац човека. И ми одрасли учимо малишане, али и они уче нас – истакао је књижевник Ненад Радош на почетку вечери поезије за децу, у оквиру циклуса „Слободно код Бојића”.

И Душко Радовић мислио је тако, поручујући да је дете човек у оделу детета. А, има и деце у оделима зрелих људи. Они су били публика у Библиотеци „Милутин Бојић”. Свог детињства посетиоци су се присетили слушајући стихове које су читали и пре много лета, када су били малишани.

– Највише волим кад ми неко каже: „ти си једно велико дете”. Остати такав целога живота нешто је највредније и најлепше – рекао је Радош.

Писцима који римују и стихују за малишане, он је поручио да пре него што почну да стварају, морају ући у дечји свет, који је како је објаснио, богата башта у којој сваки цвет прича своју причу.

Писање за најмлађе најтежи је облик лирског стваралаштва. Тог посла прихвате се многи, али ретки су они које строга дечја критика позитивно оцени. Радош је зато подсетио и на неке од основних „заповести” када је реч о овој врсти поезије.

– Песме треба да буду разумљиве. Неретко ми се догађа да, када лекторишем текстове, добијем стихове у којима се користе стране речи и изрази које малишани не разумеју.  Треба писати кратко и јасно. Порука песме не сме бити наметљива, већ детету треба дозволити да је само потражи у римама – објаснио је књижевник.

Када су ствараоци за „велику децу” добили ова упутства, публици се представио песник и композитор Боро Мајданац. Ове године, он обележава пола века стваралаштва, а најмлађи део његовог опуса посвећен је најмлађим читаоцима. Мајданац се присетио и свог детињства, казујући неке од својих првих стихова, које је посветио Титу. Публика је сазнала и да је његов отац Маршала позвао за кума свог деветог детета, како би вишечлану породицу спасао од сиромаштва.

Осим пионирских песама, Мајданац је читао и поезију за децу, али и неке дечје скечеве. Стихове, приче и афоризме казивале су и његове колеге, окупљене око Друштва књижевника Београда. Између осталих, ту су били Даринка Матовић, Васа Радовановић, Срђан Симеуновић Сендан, Мира Новокмет, Живан Филиповић...