Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најлепше је заувек остати дете

Најлепше је заувек остати дете
Вече поезије у Библиотеци „Милутин Бојић” (Фото:: Ж. Јовановић)

Дете је отац човека. И ми одрасли учимо малишане, али и они уче нас – истакао је књижевник Ненад Радош на почетку вечери поезије за децу, у оквиру циклуса „Слободно код Бојића”.

И Душко Радовић мислио је тако, поручујући да је дете човек у оделу детета. А, има и деце у оделима зрелих људи. Они су били публика у Библиотеци „Милутин Бојић”. Свог детињства посетиоци су се присетили слушајући стихове које су читали и пре много лета, када су били малишани.

– Највише волим кад ми неко каже: „ти си једно велико дете”. Остати такав целога живота нешто је највредније и најлепше – рекао је Радош.

Писцима који римују и стихују за малишане, он је поручио да пре него што почну да стварају, морају ући у дечји свет, који је како је објаснио, богата башта у којој сваки цвет прича своју причу.

Писање за најмлађе најтежи је облик лирског стваралаштва. Тог посла прихвате се многи, али ретки су они које строга дечја критика позитивно оцени. Радош је зато подсетио и на неке од основних „заповести” када је реч о овој врсти поезије.

– Песме треба да буду разумљиве. Неретко ми се догађа да, када лекторишем текстове, добијем стихове у којима се користе стране речи и изрази које малишани не разумеју.  Треба писати кратко и јасно. Порука песме не сме бити наметљива, већ детету треба дозволити да је само потражи у римама – објаснио је књижевник.

Када су ствараоци за „велику децу” добили ова упутства, публици се представио песник и композитор Боро Мајданац. Ове године, он обележава пола века стваралаштва, а најмлађи део његовог опуса посвећен је најмлађим читаоцима. Мајданац се присетио и свог детињства, казујући неке од својих првих стихова, које је посветио Титу. Публика је сазнала и да је његов отац Маршала позвао за кума свог деветог детета, како би вишечлану породицу спасао од сиромаштва.

Осим пионирских песама, Мајданац је читао и поезију за децу, али и неке дечје скечеве. Стихове, приче и афоризме казивале су и његове колеге, окупљене око Друштва књижевника Београда. Између осталих, ту су били Даринка Матовић, Васа Радовановић, Срђан Симеуновић Сендан, Мира Новокмет, Живан Филиповић...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.