Формула за спасавање брака

Када из брачне луке један по један крену да отпловљавају бродови поверења, нежности и љубави, супружници се често повлаче у себе, све мање комуницирају а све више пате. Убрзо закуцају на врата адвоката. Криза се свакако може окончати на суду, разводом, али све већи број парова за помоћ се обраћа брачним психотерапеутима и психолозима у брачним саветовалиштима.
Овакви покушаји за спасавање бракова нарочито су распрострањени у Сједињеним Америчким Државама где је овај феномен недавно истраживао и "Њујорк тајмс", када су и интервјуисали Џудит Кох, психолога из Филаделфије. Она моделира групом од неколико брачних парова који током сеанси разговарају о својим проблемима у кући. Рекло би се да је прилично неуобичајено приволети људе да отворе душу, говоре о својој најдубљој повређеној интими пред групом странаца, али изгледа да Кох зна шта ради. Њени пацијенти су припадници средње или више класе старости од 30 до 60 година. Терапија траје годину дана и кошта од 4.000 до 6.000 долара. Парови се са својим психотерапеутом састају сваког месеца по шест сати, што Кох духовито оправдава речима "Када седим шест сати са неким, могу стварно да схватим каква је она као жена или он као муж".

– Много је лакше да покрену разговор, изговоре шта је лоше у њиховом браку, шта им недостаје пред другим "цивилима" него преда мном. Ја сам само модератор који их усмерава. Проналазе своје бракове у причама других и често чујем како, док један мој пацијент говори, други запрепашћено схвати: "Па то је управо оно што ја радим" – објашњава Кох.

Нови поглед на љубав

Због чега се долази код Џудит Кох? Један пар се жалио на то да више скоро уопште међусобно не комуницирају, други да више не гаје осећања према партнеру, трећи су се плашили да ће им претходна лоша искуства покварити садашњу везу.

Једна студија је показала да се 70 одсто парова мање свађа, а више комуницира после терапије какву воде Кох и њене колеге. Потом су највеће оцене давали оним психолозима који су показивали "саосећајност и подршку".

Амерички психолози при том не воле да се сврставају ни у један правац и тврде да користе еклектички приступ.

– Наша делатност се не може свести на формулу. Наш задатак је да олакшамо међуљудску комуникацију и заправо не нудимо лек, већ нови поглед на брак и љубав – каже Јаy Ефран о својим колегама брачним психолозима.

– Често код људи подстичем узнемиреност како би се покренули и променили свој емотивни живот. Мој мото је – проузроковати праву количину проблема. То је својеврстан вид уметности – додала је Кох.

Своје пацијенте учи да буду што отворенији и искренији. Када је једна од њих упорно инсистирала на томе да се осећа добро, иако је било очигледно да је љута и незадовољна, Кох јој је рекла: "Молим те, учини ми услугу и следећи пут када будеш била нервозна то и реци или замоли да не причамо о томе. Само молим те немој да се кријеш иза завесе лажног самоуверења!" Једним ударцем је "млатнула" целу групу која је почела да размишља колико себи компликује живот тврдећи да је све у реду. Кох инсистира и на томе да мушкарац или жена пронађу своја задовољства и буду активни у вези, да проналазе решења или предлажу промене. "Уколико сте пасивни и увек се ослањате на оног другог, он ће наставити да вам наређује јер просто неће знати шта друго да ради."

Без личних питања, молим

У Србији такође постоје брачни саветници у центрима за социјални рад и у оквиру приватних пракси. Како објашњава Тања Аврамовски испред новосадског "ТАВ Купидон" саветовалишта за брак и породицу, код ње долазе радници подједнако као и доктори наука, људи различите доби и материјалног стања. Некима је потребан савет, другима терапија.

– Разочарани су партнеровим понашањем. Незадовољни су, неиспуњени, осећају да су запостављени, невољени – каже власница саветовалишта које постоји око годину и по дана. Она, за разлику од Џудит Кох нема групу, већ разговара са паром или са једном особом појединачно. Иако су већ направили велики корак тиме што су потражили психолога, многи се убрзо покају чим им се постави неко лично питање. Међутим, како тврди Тања Аврамовски она и јесте ту да их постепено ослободи и открије прави узрок распада брака или везе.

– Ми смо затворена средина пуна предрасуда и људи не воле да се зна да посећују психолога јер то наводно значи да са њима нешто није у реду – додаје она.

У многим културама непогрешив избор је императив, а брак критеријум успешности и нечије вредности као личности. Зато и не чуди што људи страхују да отворено говоре о проблемима у браку. Саветовање са стручњацима је један од начина да се уклоне заблуде и преброде тешкоће, али психолози истичу да се при том морамо ослободити баласта званог "ја сам крив, ти си крив". Многи одлазе психологу наводно по помоћ, док у ствари само траже да им неко каже: "Није до Вас, он/а је крив/а".

Свет се не дели на добре и лоше типове, на страдалнике и негативце у браку и, како би Џудит Кох рекла, треба размислити да ли ми сами подстичемо своје изабранике да се лоше опходе према нама. Свој став је пренела и на једну пацијенткињу која је, када ју је Кох питала кога оптужује за своје незадовољство у браку, закључила: "Претпостављам да би нам свима било лакше када би једни носили беле а други црне шешире, али ствари тако не функционишу."