ЕУ избрисала Србију с европске гасне мреже

Недавна одлука Европске комисије, да у ванредни план за снабдевање гаса у кризним ситуацијама, не укључи Србију, иако је наша земља прва приступила европској енергетској заједници, треба да нам буде последње упозорење у тражењу решења за алтернативно снабдевање гасом.

У новонасталим околностима, после пропасти „Јужног”, али и „Турског тока”, Србији не преостаје ништа друго него да потражи што бржу гасну везу с Бугарском, будући да је овај гасовод најкраћи – тек око 150 километара.

Србија је прошле године потписала протокол с Бугарском који предвиђа да од 150 километара гасне интерконекције, 60 одсто буде на нашој територији. Реч је о двосмерном гасоводу чији би годишњи капацитет био 1,8 милијарди кубика гаса с могућношћу проширења капацитета, каже Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије.

Гасна веза између Србије и Бугарске требало би да буде завршена до 2018. године, како би прве количине гаса потекле 2019. године, што се таман поклапа с најавом Русије да прекине испоруке гаса преко Украјине.

Реч је о пројекту који је приоритет и за ЕУ због чега се разматра финансијска подршка, што је потврдио и потпредседник ЕУ за енергетску унију Марош Шефчовић, каже Савић, и додаје да би веза с овим источним суседом Србији омогућила да цео регион има приступ из најмање три различита правца снабдевања гасом.

Управо је то, пре два дана, потврдио и Бојко Борисов, премијер Бугарске, током разговора с Мајом Гојковић, председницом српског парламента, истакавши да је гасна интерконекција између Србије и Бугарске један од приоритета европске енергетске заједнице.

– Активан рад обе земље на реализацији овог пројекта обезбедио би снабдевање гасом југоисточну Европу. Бугарско министарство енергетике завршило је крајем 2015. прву фазу изградње интерконектора за гас са Србијом и сада се склапају аранжмани ради обезбеђивања финансирања друге фазе, рекао је он.

Добро је, каже Савић, што Србија разматра и уговор с Румунијом о изградњи гасне везе, јер би и то помогло да наша земља учествује у допремању гаса на Балкан. Управо су Бугарска и Румунија најближе комшије на које би Србија могла да рачуна у случају гасне кризе, тим пре што Румунија има око 80 одсто свог домаћег гаса.

Нико, међутим, из Брисела још није рекао да ће и када Србија добити новац из европских фондова за ову гасну везу с Бугарском. Комшије, каже Савић, немају проблем, јер им је Брисел дао новац.